Savremeni način života i porast autoimunih oboljenja: nevidljiva veza

Savremeni način života donosi mnoge pogodnosti – brzu komunikaciju, dostupnost hrane i informacija, ali i nevidljive rizike po naše zdravlje. Sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da upravo moderni obrasci ishrane, stres, manjak sna i izloženost različitim toksinima mogu doprineti razvoju autoimunih poremećaja – stanja u kojima naš imuni sistem greškom napada sopstvene ćelije.

Ishrana kao tihi pokretač upale

Veliki deo problema počinje za stolom. Naši obroci sve češće sadrže prerađenu hranu, rafinisane šećere, trans masti i aditive koji remete normalne metaboličke procese. Takva ishrana povećava oksidativni stres i dovodi do hroničnih upalnih procesa u organizmu – što može biti okidač za mnoge autoimune bolesti, od Hashimotovog tireoiditisa do reumatoidnog artritisa.

Nedostatak ključnih zaštitnih nutrijenata

Zdrav imuni sistem ne može funkcionisati bez dovoljno omega-3 masnih kiselina, vitamina D i antioksidanasa poput vitamina C, E i cinka. Nedostatak ovih hranljivih materija može poremetiti ravnotežu između proupalnih i protivupalnih mehanizama, što dovodi do disbalansa imunog sistema i povećava rizik od autoimunih reakcija.

Hronični stres i poremećaji sna – skriveni neprijatelji imuniteta

U svetu u kojem je stalna dostupnost postala norma, stres je postao hroničan. Kortizol, hormon stresa, kada je dugotrajno povišen, slabi imuni odgovor i povećava sklonost ka zapaljenjima. Slično tome, nedostatak sna remeti regeneraciju ćelija i narušava komunikaciju između nervnog i imunog sistema, čime dodatno opterećuje organizam.

Nedostatak fizičke aktivnosti i nova polja istraživanja

Sedeći način života dodatno pogoršava situaciju. Fizička neaktivnost doprinosi insulinskoj rezistenciji, gojaznosti i upalnim procesima.
S druge strane, iako još uvek nije dokazano kao direktan uzrok, naučnici istražuju i uticaj elektromagnetnih polja (poput onih koja emituju mobilni telefoni, Wi-Fi ruteri i druge elektronske naprave) na imuni sistem i funkciju ćelija. Iako rezultati nisu konačni, sve više se govori o potrebi za oprezom i balansiranjem izloženosti.

Toksini iz okoline – nevidljivi teret za organizam

Još jedan značajan faktor je povećana izloženost toksinima, zagađenju, pesticidima i teškim metalima.
Danas živimo u okruženju u kojem vazduh koji udišemo često sadrži čestice prašine, čađi, sumpor-dioksida, azotnih oksida i mikroskopske ostatke plastike. Ove supstance ulaze u krvotok putem pluća i mogu izazvati oksidativni stres, upalu i oštećenje ćelija. Dugoročno, to može narušiti imuni sistem i podstaći autoimune reakcije.

Ni voda iz vodovoda nije uvek bezazlena. Iako se dezinfikuje i prolazi kroz kontrolu, u mnogim gradovima sadrži tragove hlora, teških metala, mikroplastike i farmaceutskih ostataka (poput hormona i antibiotika) koji mogu imati kumulativni efekat na organizam. Ovi zagađivači ne deluju odmah, ali njihovo dugoročno nakupljanje može doprineti oštećenju jetre, nervnog sistema i imunološkog balansa.

Telo koje je preopterećeno toksinima često ne može da održava unutrašnju ravnotežu, što otvara vrata raznim autoimunim i inflamatornim poremećajima.

Koja sve oboljenja može izazvati ovakav način života?

Nezdrav stil života, kombinovan sa genetskom predispozicijom, može doprineti razvoju širokog spektra bolesti i poremećaja, među kojima su:

• Autoimuni poremećaji štitne žlezde (Hashimotov tireoiditis, Gravesova bolest)
• Reumatoidni artritis i druge hronične upalne bolesti zglobova
• Multipla skleroza, koja pogađa nervni sistem
• Lupus (SLE) – sistemska bolest koja može zahvatiti kožu, bubrege, pluća i srce
• Psorijaza i ekcem, koji su povezani s imunim disbalansom kože
• Dijabetes tip 1, koji nastaje kao posledica autoimunog napada na pankreas
• Celijakija i druge hronične upalne bolesti creva (poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa)
• Sindrom hroničnog umora i fibromialgija, gde hronična upala i stres imaju ključnu ulogu
• Neurodegenerativna oboljenja, poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, za koje se sve češće veruje da imaju i autoimuni aspekt
• Alergije i astma, koje predstavljaju preteranu reakciju imunog sistema na bezopasne supstance

Zaključak

Savremeni način života donosi izazove koji prevazilaze fizički umor – on utiče na naš imuni, nervni i hormonski sistem. Ključ prevencije leži u povratku osnovama: prirodnoj ishrani, redovnom snu, smanjenju stresa i boravku u prirodi.

Naš organizam je savršeno prilagođen prirodi, ali ne i ritmu savremenog sveta. Vreme je da pronađemo ravnotežu pre nego što posledice postanu neizbežne.