Multipla skleroza: Nevidljiva borba tela protiv sebe

Multipla skleroza (MS) je hronično, autoimuno oboljenje centralnog nervnog sistema koje najčešće pogađa mlade odrasle osobe, naročito žene između 20. i 40. godine života. Ova bolest se često opisuje kao “nevidljiva” jer njeni simptomi mogu biti nespecifični, dolaziti i odlaziti, a osoba na prvi pogled može delovati potpuno zdravo. Upravo zbog toga, dijagnoza zna da zakasni, a život obolelog postane niz nepredvidivih prepreka.

Šta se dešava u telu?

Kod multiple skleroze, imuni sistem – koji bi inače trebalo da štiti telo – napada sopstvene ćelije, tačnije mijelinsku ovojnicu koja obavija nerve u mozgu i kičmenoj moždini. Mijelin je kao izolacija na električnim kablovima – kada je oštećen, signali između mozga i tela se usporavaju ili potpuno prekidaju. To izaziva širok spektar simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe.

Najčešći simptomi

• Umor koji ne prestaje ni nakon odmora
• Trnjenje i peckanje u rukama i nogama
• Gubitak ravnoteže i koordinacije
• Problemi sa vidom (dupli vid, zamućenje, bol pri pokretanju oka)
• Slabost u mišićima
• Problemi sa govorom ili gutanjem
• Kognitivne poteškoće – smetnje u pamćenju i koncentraciji

Ovi simptomi mogu doći u “napadima” (relapsima), a zatim da se delimično ili potpuno povuku. Kod nekih ljudi bolest vremenom progresira i izaziva trajna oštećenja. Nažalost velike su opasnosti da simptomi koji se tokom relapsa pojave, izazovu trajna oštećenja nervnog sistema i organa.

Uzroci – još uvek nepoznati

Iako se tačan uzrok MS-a ne zna, smatra se da je reč o kombinaciji genetske predispozicije i faktora iz spoljne sredine. Istraživanja povezuju multiplu sklerozu sa nedostatkom vitamina D, virusnim infekcijama (npr. Epstein-Barr virusom), pušenjem, ali i određenim imunološkim okidačima. Neka novija istraživanja postavljaju i pitanje – da li određene vakcine, lekovi ili životne sredine imaju ulogu? Odgovori još nisu konačni, ali postaju sve zanimljiviji nauci.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostikovanje MS-a nije jednostavno. Lekari se oslanjaju na kombinaciju neurološkog pregleda, magnetske rezonance mozga i kičme, lumbalne punkcije (analize cerebrospinalne tečnosti), kao i testova koji mere brzinu prenosa impulsa duž nerava. Ključno je isključiti druga stanja koja mogu davati slične simptome.

Da li postoji lek?

Ne postoji lek koji potpuno izlečuje multiplu sklerozu, ali postoje terapije koje mogu da uspore njen tok, smanje broj relapsa i ublaže simptome. One uključuju:

• Imunomodulatorne terapije (npr. interferoni, glatiramer acetat)
• Biološke terapije (monoklonska antitela)
• Kortikosteroidi – za brzo smanjenje simptoma tokom relapsa
• Fizička terapija, logopedija i psihološka podrška

Lečenje je individualno i često podrazumeva multidisciplinarni pristup – neurolog, fizijatar, psiholog i terapeut zajedno brinu o pacijentu.

Život sa MS-om

Multipla skleroza nije smrtna presuda. Iako je neizvesna i zna biti iscrpljujuća, uz pravilnu terapiju i podršku, mnogi ljudi sa MS-om vode kvalitetan, ispunjen život. Ključno je naučiti slušati svoje telo, usporiti kada je potrebno i biti nežan prema sebi.

U poslednje vreme sve više se govori i o važnosti ishrane, redovne fizičke aktivnosti, izbegavanju stresa, kao i o ulozi alternativnih terapija (akupunktura, joga, meditacija) u kontroli simptoma.

Zaključak

Multipla skleroza je složena bolest sa mnogo lica. Ne postoji univerzalni obrazac ni put za sve obolele, ali uz ranu dijagnozu, odgovarajuće lečenje i dobru podršku, život sa MS-om može biti više od same borbe – može biti i prilika za dublje upoznavanje sebe, svojih granica i svoje unutrašnje snage.