Pčelinji otrov i multipla skleroza – između nauke i farmaceutske politike

Multipla skleroza (MS) je bolest koja menja život iz korena – bolest koja polako, ali sigurno oduzima kontrolu nad sopstvenim telom. Uprkos desetinama godina istraživanja i ogromnim ulaganjima u farmaceutske preparate, zvanična medicina i dalje nema lek koji može da izleči ovu bolest. Dostupni lekovi uglavnom samo usporavaju njeno napredovanje i ublažavaju simptome, dok se uzroci i dalje ne razumeju u potpunosti.

Zbog toga mnogi oboleli širom sveta tragaju za alternativnim pristupima i prirodnim terapijama koje mogu da pomognu telu da se samo regeneriše.
Jedna od takvih terapija, o kojoj se u javnosti retko govori, jeste lečenje pčelinjim otrovom, poznato i kao apitoksinoterapija.

O ovoj metodi se svojevremeno govorilo i u emisijama na National Geographicu i Discovery Channelu, gde su prikazana svedočanstva pacijenata koji su uspeli da povrate pokretljivost i energiju ubodima pčela duž kičme. Iako je terapija izazvala veliko interesovanje, nikada nije dobila zvaničnu podršku medicinskih institucija.

Zašto?
Jer, kako je tada objasnila predstavnica američke FDA, pčelinji otrov je složeni prirodni koktel od više od 500 organskih jedinjenja, a nijedno od njih nije pojedinačno identifikovano kao „glavno aktivno sredstvo“. Drugim rečima – priroda je stvorila lek koji je previše kompleksan da bi se lako stavio u farmaceutski okvir.

Šta je zapravo pčelinji otrov (apitoksin)?

Pčelinji otrov, poznat i kao apitoksin, je kompleksna biološka supstanca koja sadrži više od 500 organskih jedinjenja – uključujući peptide, enzime i aminokiseline. Najpoznatiji među njima su melitin, apamin i fosfolipaza A2.
Ove supstance imaju antiinflamatorna, imunomodulatorna i neuroprotektivna svojstva, što znači da mogu da utiču na imuni sistem i nervne ćelije, dve ključne komponente koje su oštećene kod multiple skleroze.

Naučna istraživanja i rezultati

U poslednjih 30 godina sprovedeno je više manjih istraživanja u SAD, Južnoj Koreji, Nemačkoj i Bugarskoj. Rezultati su pokazali da primena pčelinjeg otrova kod pacijenata sa MS može:

• smanjiti upalne procese u centralnom nervnom sistemu,
• ublažiti grčeve i bolove,
• poboljšati motoričke funkcije,
• i u nekim slučajevima dovesti do dugotrajnog poboljšanja.

U jednoj od dokumentarnih emisija na National Geographicu i Discovery Channelu, prikazani su slučajevi pacijenata iz SAD koji su se samostalno lečili pčelinjim ubodima u predelu kičme i prijavili gotovo potpun nestanak simptoma.

Zašto FDA i farmaceutske kompanije ne podržavaju ovu terapiju

U pomenutoj emisiji, predstavnik američke FDA (Agencije za hranu i lekove) izjavio je da se zna da pčelinji otrov deluje, ali da nije moguće odobriti ga kao lek jer se sastoji od preko 500 aktivnih supstanci čije pojedinačno delovanje još nije potpuno razjašnjeno.
Drugim rečima – ne postoji „jedna aktivna supstanca“ koju bi farmaceutska industrija mogla izolovati, patentirati i prodavati.
Zbog toga se apitoksin tretira kao neregulisana prirodna terapija, a ne kao farmaceutski lek.

Ovo otvara i pitanje interesa: dok prirodni lek ne donosi profit kroz patente i prodaju, farmaceutske kompanije imaju interes da se fokus zadrži na skupljim terapijama koje se koriste godinama, a ne na potencijalno trajnim rešenjima.

Iskustva iz prakse

Apitoksin terapija (poznata i kao apitoksinoterapija) i danas se koristi u mnogim zemljama.
U Rusiji, Bugarskoj, Kini i delovima SAD postoje specijalizovani centri gde se ubodi pčela primenjuju u kontrolisanim uslovima, često na tačno određene akupunkturne tačke.
Kod mnogih pacijenata zabeleženo je poboljšanje, dok kod drugih rezultati izostaju.
Važno je naglasiti da ovakva terapija mora biti vođena od strane stručnjaka, jer ubod pčele može izazvati jaku alergijsku reakciju ili čak anafilaktički šok.

Zaključak: između prirode i sistema

Prirodni lekovi poput pčelinjeg otrova često se nalaze na granici između nauke i birokratije.
Dok sve veći broj pacijenata i lekara potvrđuje pozitivne efekte apitoksina, sistem odobravanja lekova i farmaceutski interesi još uvek ne dozvoljavaju da takve terapije uđu u zvaničnu medicinu.
Ipak, vreme i pritisak javnosti mogu promeniti stvari – jer ako priroda već nudi rešenje, možda je vreme da joj se više veruje.