Ultra-prerađena hrana je globalna pretnja po zdravlje, upozoravaju stručnjaci
Međunarodni tim naučnika upozorava da je hitno potrebna akcija kako bi se smanjila zastupljenost ultra-prerađene hrane (UPF) u ishrani širom sveta, jer predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje.
Prema njihovim analizama, način ishrane se globalno menja – ljudi se sve više okreću jeftinim, industrijski prerađenim obrocima, umesto svežim i celovitim namirnicama. Ovaj trend povećava verovatnoću razvoja brojnih hroničnih bolesti, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i depresiju.
U članku objavljenom u Lancetu, istraživači pozivaju vlade da uvedu upozorenja na deklaracijama i više poreze za UPF proizvode, kako bi se obezbedila sredstva za dostupniju i nutritivno kvalitetniju hranu.
Ipak, deo naučnika naglašava da ova analiza ne dokazuje direktnu uzročnu vezu između UPF hrane i bolesti, te da su potrebne dodatne, detaljnije kliničke studije.
Sumnje i kritike naučne zajednice
Neki stručnjaci smatraju da je teško razdvojiti uticaj ultra-prerađene hrane od drugih faktora u životu ljudi – načina života, navika, nivoa fizičke aktivnosti ili socioekonomskog statusa.
Takođe, kritičari Nova sistema klasifikacije hrane ističu da se previše fokusira na nivo obrade, a premalo na nutritivnu vrednost. Primeri: integralni hleb, neke žitarice za doručak, nemasni jogurti, dečja formula i riblji štapići – svi se formalno vode kao ultra-prerađeni, iako sadrže korisne nutrijente.
Prof. Kevin McConway, stručnjak za primenjenu statistiku sa Open Universityja, navodi:
„Ovakve studije mogu da pokažu korelaciju, ali ne mogu sa sigurnošću utvrditi uzrok i posledicu.“
Dodaje i da „postoji prostor za sumnju i da su potrebna dodatna istraživanja“.
Šta tačno u UPF hrani može biti problematično?
Još nije potpuno jasno koja tačno komponenta ultra-prerađene hrane može doprinositi bolestima.
Prof. Jules Griffin sa Univerziteta u Aberdinu ističe da procesuiranje hrane ima i pozitivne strane, ali da je neophodno dodatno istražiti kako različiti procesi utiču na zdravlje.
Industrija hrane, koju predstavlja Food and Drink Federation (FDF), brani UPF uz tvrdnju da i ultra-prerađene namirnice mogu biti deo balansirane ishrane — poput smrznutog graška ili integralnog hleba.
Iz FDF-a navode da su proizvođači poslednjih godina značajno smanjili količine šećera i soli u mnogim proizvodima, u skladu sa smernicama vlade.
Šta kažu savetodavna tela?
Britanski Naučni savet za ishranu (SACN) ranije ove godine ocenio je da je povezanost između velike konzumacije ultra-prerađene hrane i loših zdravstvenih ishoda „zabrinjavajuća“.
Ipak, naglašavaju da još nije jasno da li su ti proizvodi štetni zbog samog procesa obrade ili zbog toga što su često bogati kalorijama, zasićenim mastima, solju i dodatim šećerima.
Trenutne preporuke u Ujedinjenom Kraljevstvu su iste: jesti više voća, povrća i vlakana, a smanjiti unos šećera, masti i soli.
Kako se definiše ultra-prerađena hrana?
UPF proizvodi obično sadrže više od pet sastojaka koje ne biste koristili kod kuće, poput:
- emulgatora
- konzervansa
- veštačkih boja
- aroma
- sladila i drugih aditiva
Primeri uključuju: kobasice, grickalice, peciva, kekse, instant supe, gazirane sokove, sladoled i većinu industrijskog hleba.
Istraživanja pokazuju da se udeo ovakve hrane ubrzano povećava širom sveta, narušavajući kvalitet ishrane — previše šećera i loših masti, premalo vlakana i proteina.
Šta kaže velika globalna analiza?
Ovaj pregled, koji je izradio tim od 43 stručnjaka na osnovu 104 dugoročne studije, pokazuje da veći unos ultra-prerađene hrane može biti povezan sa većim rizikom od najmanje 12 zdravstvenih problema, uključujući:
- dijabetes tipa 2
- kardiovaskularne bolesti
- bolesti bubrega
- depresiju
- prevremenu smrtnost iz bilo kog razloga
Autor pregleda, prof. Carlos Monteiro sa Univerziteta u Sao Paulu, upozorava da globalni rast UPF proizvoda potiskuje sveže i minimalno obrađene namirnice.
Navodi da ovu promenu podstiču velike korporacije koje ostvaruju ogromne profite kroz agresivan marketing i politički lobi protiv regulacije.
Dr Phillip Baker sa Univerziteta u Sidneju kaže da je potreban „snažan, ujedinjen globalni odgovor javnog zdravlja — sličan onome u borbi protiv duvanske industrije“.
Iako pregled priznaje da nedostaje dovoljno kliničkih studija koje bi jasno objasnile mehanizme uticaja UPF hrane, autori naglašavaju da to ne bi trebalo da odlaže mere zaštite javnog zdravlja.
