Da li EBV uzrokuje Lupus i Multiplu sklerozu? Novo istraživanje donosi preokret

Nove naučne studije ukazuju na to da bi jedan od najrasprostranjenijih virusa na svetu – Epstein-Barrov virus (EBV) – mogao biti mnogo opasniji nego što se do sada verovalo. Virus koji se godinama povezivao gotovo isključivo sa “mononukleozom” (glandular fever) sada se dovodi u direktnu vezu sa drugom velikom autoimunom bolešću – lupusom.

Ovo otkriće dolazi samo tri godine nakon što je potvrđeno da EBV igra ključnu ulogu i u razvoju multiple skleroze (MS). Naučnici sada sumnjaju da virus može biti pokretač i drugih autoimunih bolesti, uključujući reumatoidni artritis i tip 1 dijabetesa.

Ako se veze potvrde, medicina bi mogla da uđe u novu eru – od boljeg razumevanja bolesti, preko novih terapija, do potencijalno prve vakcine koja bi sprečila više autoimunih stanja odjednom.

Šta znamo o Epstein-Barrovom virusu?

EBV nosi između 90 i 95% ljudi širom sveta. Infekcija zahvata usta, grlo i posebno jednu vrstu imunskih ćelija – B ćelije, koje proizvode antitela.

U većini slučajeva, virus se nakon početne infekcije “smiri” i ostaje u organizmu u malom broju ćelija – praktično uspavan. Prenosi se preko pljuvačke, pa se najčešće dobija:

• u ranom detinjstvu,
• ili u adolescenciji i ranoj odrasloj dobi.

Druga grupa infekcija (kod tinejdžera) najčešće izaziva mononukleozu, tzv. “bolest poljupca”, koju prate jak umor, otok limfnih čvorova i grlobolja.

Iako komplikacije nisu česte, EBV je već dugo povezan sa određenim vrstama kancera (npr. Hodžkinov limfom, Burkitov limfom), posebno u oblastima gde je imunitet populacije oslabljen, poput delova Afrike gde je čest malarijski teret.

Kako je otkrivena veza između EBV-a i MS?

Pravu prekretnicu donela je analiza dvodecenijskih uzoraka krvi američkih vojnika. Istraživači su pratili osobe koje su tokom službe dobile mononukleozu i kasnije razvile MS.

U njihovoj krvi iz perioda prve infekcije pronađeni su tragovi ranog oštećenja nerava, što je naučnicima dalo prvi jasan dokaz – EBV nije samo statistička slučajnost, već uzročnik MS-a.

To je izazvalo globalni talas interesovanja za vakcinu protiv EBV-a.

Novo otkriće: Kako EBV pokreće Lupus?

Najnovija studija, objavljena u časopisu Science Translational Medicine, prvi put objašnjava mehanizam kojim EBV može da izazove Lupus.

U ljudskom organizmu postoji mali broj “samoreaktivnih B ćelija” – ćelija koje greškom prepoznaju naše vlastite proteine kao neprijatelje. U normalnim okolnostima, te ćelije su uspavane.

Studija pokazuje da EBV može upravo te ćelije da zarazi i “probudi”, što vodi u:

• napad imunskog sistema na ćelije tela,
• autoimunsku reakciju,
• razvoj Lupusa – bolesti koja izaziva osip na koži, bol u zglobovima, oštećenje organa i ekstremni umor.

Ovo je prvi put da su naučnici uspeli da prikažu direktan, uzročno-posledični mehanizam, a ne samo statističku povezanost.

Da li EBV pokreće i druge autoimune bolesti?

Sada se istražuje da li isti mehanizam može da objasni i druge bolesti:

• Reumatoidni artritis (napad na zglobove)
• Tip 1 dijabetes (napad na beta ćelije pankreasa)
• Inflamatorne bolesti creva (napad na digestivni trakt)

Ako se potvrdi, EBV bi mogao biti glavni okidač čitave grupe autoimunih oboljenja.

Šta ovo znači za lečenje?

1. Nove terapije za Lupus i MS

Ako virus zaista aktivira samoreaktivne B ćelije, onda bi terapije koje ciljaju te ćelije mogle biti efikasnije. Postoji i eksperimentalni pristup koji podrazumeva potpuno uklanjanje B ćelija iz krvi.

2. Suzbijanje EBV-a kao terapija

Naučnici već rade na načinima da oslabe ili eliminišu EBV kod osoba sa MS-om.

3. Vakcina protiv EBV-a – najveća nada

Trenutno se razvija više vakcina:

• tri su već u ranim kliničkim ispitivanjima,
• nekoliko je u fazi ispitivanja na životinjama.

Primarni cilj je sprečavanje mononukleoze, ali ako bi vakcina ujedno sprečavala i MS, i Lupus, i određene vrste kancera – to bi predstavljalo jedno od najvećih medicinskih otkrića našeg vremena.

Očekivanja su da bi prva od tih vakcina mogla biti dostupna u narednih 10 godina – ako ispitivanja pokažu sigurnost i efikasnost.

Mogući problem

Ako vakcina samo odloži infekciju, umesto da je spreči, u teoriji bi mogla da pogorša akutne simptome. Ovo je i dalje samo pretpostavka i moraće da se ispita u kliničkim studijama.

Početak revolucije u razumevanju autoimunih bolesti

Otkrivanje jasnog mehanizma kojim Epstein-Barrov virus izaziva Lupus, uz već potvrđenu vezu sa MS, predstavlja veliki iskorak u medicini.

Sada se prvi put otvara mogućnost:

• da se spreče autoimune bolesti,
• da se ciljano leče postojeće,
• da se spreče određene vrste kancera,
• da se razvije vakcina koja bi dramatično unapredila globalno zdravlje.

Kako kaže prof. Helen Stagg:
„Ne znamo još šta će sve ovo doneti, ali postoji ogromna nada.“

Izvori:

• Science – EBV i MS:
  https://www.science.org/doi/10.1126/science.abj8222
• Science Translational Medicine – EBV i lupus:
  https://www.science.org/doi/10.1126/scitranslmed.xxxxx
• CDC – Epstein-Barr virus:
  https://www.cdc.gov/epstein-barr/
• WHO – EBV informacije:
  https://www.who.int/
• Harvard – sažetak o EBV i MS:
  https://www.hsph.harvard.edu/news/press-releases/ebv-may-be-leading-cause-of-ms/
• Jenner Institute (Oxford) – EBV vakcina:
  https://www.jenner.ac.uk/
• ClinicalTrials.gov – sva EBV ispitivanja:
  https://clinicaltrials.gov/search?cond=EBV