Sve više moždanih udara kod mladih – da li je Korona virus deo uzroka?

U poslednjih nekoliko godina lekari širom sveta beleže zabrinjavajući trend – moždani udari sve češće pogađaju mlađe ljude, čak i one koji vode relativno zdrav način života i nemaju klasične faktore rizika poput hipertenzije ili dijabetesa. Ova pojava posebno je došla u fokus tokom i nakon pandemije COVID-19, kada su neurolozi i kardiolozi prijavili nagli porast slučajeva moždanih udara kod osoba mlađih od 50 godina, uključujući i potpuno zdrave sportiste i radno aktivne ljude. Stručnjaci upozoravaju da se radi o ozbiljnom javnozdravstvenom problemu, jer posledice udara u mlađem životnom dobu mogu biti dalekosežne – od trajnog invaliditeta do smanjenja kvaliteta života i radne sposobnosti, što utiče i na širu zajednicu i ekonomiju.

Šta kažu podaci

• SAD (CDC): između perioda 2011–2013 i 2020–2022 zabeležen je porast prevalencije moždanog udara za 14,6% kod mladih od 18 do 44 godine.
  
• Globalno: broj moždanih udara kod mlađih od 70 porastao je za 70% od 1990. do 2021. godine, a najbrži rast beleži se u starosnoj grupi od 15 do 39 godina.
  
• U nekim zemljama hospitalizacije mladih zbog udara porasle su čak 50%, a kod žena i više od 70%.

Glavni faktori rizika

Tradicionalni uzroci i dalje imaju najveći udeo:

• visok krvni pritisak,
• gojaznost,
• pušenje,
• visok holesterol,
• dijabetes.

Kod mladih žena važnu ulogu imaju oralni kontraceptivi, trudnoća i migrena sa aurom, naročito ako postoji srčana anomalija poput PFO (otvoren foramen ovale).

Sve više stručnjaka upozorava i na stres, nedostatak sna, fizičku neaktivnost, kao i na povećanu upotrebu stimulansa – od energetskih pića do određenih lekova.

Uloga COVID-19

COVID-19 je poznat po tome da kod dela pacijenata izaziva tromboze i upale krvnih sudova, što može povećati rizik od moždanog udara. Tokom pandemije primećen je neuobičajeno veliki broj udara kod osoba mlađih od 50 godina, ponekad i bez tipičnih respiratornih simptoma.

Studije pokazuju da rizik od moždanog udara može ostati povišen do godinu dana nakon infekcije, naročito kod onih koji su imali teže oblike bolesti. Pored direktnog uticaja virusa, pandemija je donela i indirektne posledice – manje kretanja, lošiju ishranu, više stresa i odlaganje preventivnih pregleda.

Zaključak

Iako se ne može reći da je Korona virus jedini krivac, postoji jasna povezanost između infekcije i povećanog rizika od moždanog udara, posebno kod mladih. Najverovatnije se radi o kombinovanom efektu: virus + promenjene životne navike + postojeći rizični faktori.

Lekari upozoravaju da bi preventiva i redovni pregledi trebalo da postanu prioritet i kod mlađe populacije, jer moždani udar više nije bolest „samo za starije“.