Depresija: Tiha bolest savremenog doba

Zamislite da se svakog jutra budite sa osećajem težine u grudima. Da vam i najjednostavniji zadaci deluju kao da zahtevaju nadljudski napor. Da se osmehujete, razgovarate, radite – ali iznutra osećate prazninu. Depresija nije samo tuga. Nije ni loš dan, ni faza, ni slabost karaktera. To je ozbiljna i podmukla bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta – često tiho, nevidljivo, ali duboko razorno.

U vremenu kada se od nas očekuje da budemo stalno dostupni, funkcionalni, uspešni i nasmejani, depresija se često krije iza društvenih maski. Mnogi je ignorišu, ne prepoznaju, ili se stide da o njoj govore. Ali depresija ne bira – pogađa i mlade i stare, i zaposlene i nezaposlene, i muškarce i žene.

Na Balkanu, gde su mentalni poremećaji i dalje obavijeni stigmom, hiljade ljudi žive sa depresijom bez ikakve podrške. Prema dostupnim podacima, u Srbiji između 400.000 i 500.000 ljudi u nekom trenutku doživi simptome depresije – ali se samo manji broj njih ikada obrati stručnjaku. Mnogi pate u tišini, pokušavajući da “se saberu”, “izdrže” ili “prođu kroz to sami”, dok ih bolest iznutra polako izjeda.

U nastavku ovog teksta, saznaćete koji su simptomi depresije, šta je izaziva, kako se leči i da li se može prevenirati – uz oslonac na savremene studije, iskustva iz Srbije i regiona, kao i najnovije smernice u oblasti mentalnog zdravlja.

Šta je tačno depresija?

Depresija je mentalni poremećaj koji se karakteriše upornim osećajem tuge, gubitkom interesovanja i energije, niskim samopouzdanjem i osećajem beznadežnosti. Važno je razlikovati depresiju od povremenog lošeg raspoloženja – depresija traje duže, dublje pogađa osobu i ometa svakodnevni život.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da više od 280 miliona ljudi širom sveta živi sa depresijom. U Srbiji, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, oko 6,5% odrasle populacije pokazuje simptome depresije, dok je u regionu taj broj sličan, a u nekim delovima čak i viši.

Koji su simptomi depresije?

Simptomi depresije se mogu manifestovati psihički, emocionalno i fizički. Neki od najčešćih znakova su:

• Stalna tuga, praznina ili razdražljivost
• Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekad pričinjavale zadovoljstvo
• Poremećaji spavanja – nesanica ili prekomerno spavanje
• Umor i manjak energije, čak i nakon odmora
• Poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka
• Osećaj bezvrednosti, krivice, bespomoćnosti
• Fizički simptomi poput glavobolja, bolova u telu, problema sa varenjem
• Mračne misli i u težim slučajevima – suicidalne ideje

U Srbiji je posebno zabrinjavajuće što se depresija često ne prepoznaje na vreme – kako kod pojedinaca, tako ni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Mnogi je i dalje vide kao „lenjost“, „fazu“ ili „slab karakter“, što dodatno otežava pravovremeno lečenje.

Kako i zašto nastaje depresija?

Depresija je složen poremećaj i ne postoji jedan uzrok. Obično se razvija kao kombinacija više faktora:

• Genetska predispozicija – ako neko u porodici ima istoriju depresije, rizik je veći.
• Biohemijski disbalans u mozgu, naročito serotonina, dopamina i norepinefrina.
• Psihološki faktori – trauma, stres, gubitak bliske osobe, emotivni šokovi.
• Socijalni faktori – usamljenost, nezaposlenost, siromaštvo, porodični problemi.
• Hronične bolesti – osobe koje žive sa teškim oboljenjima (npr. kancer, dijabetes) često razvijaju depresivne simptome.
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, uključujući alkohol.

U regionu Balkana, dodatni izazov su ekonomska nesigurnost, migracije, porodični konflikti i nizak stepen mentalne pismenosti. Studije pokazuju da u postkonfliktnim društvima, poput bivših jugoslovenskih republika, stopa depresije i anksioznosti je viša nego u proseku EU.

Kako se leči depresija?

Dobra vest je da depresija jeste izlečiva, pogotovo kada se prepozna i krene na vreme sa lečenjem. Lečenje obuhvata:

1. Psihoterapiju – najčešće kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), psihodinamsku ili interpersonalnu terapiju. Rad sa terapeutom pomaže da se razumeju uzroci, nauče tehnike suočavanja i izgrade zdravije navike mišljenja.
2. Farmakoterapiju – antidepresivi (npr. SSRI – selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina) mogu pomoći da se uspostavi biohemijska ravnoteža u mozgu. Lekove uvek mora propisati psihijatar.
3. Kombinaciju terapije i lekova, što se u praksi pokazalo kao najefikasnije kod umerenih do teških oblika depresije.
4. Podršku porodice i prijatelja – razumevanje i prisutnost bližnjih često igraju presudnu ulogu u oporavku.

U Srbiji, nažalost, pristup besplatnoj psihoterapiji je i dalje ograničen, i većina ljudi se oslanja na privatne terapeute, što može biti finansijski opterećujuće. Ipak, postoje i centri za mentalno zdravlje pri domovima zdravlja, kao i SOS telefoni i udruženja koja pružaju besplatnu pomoć.

Može li se depresija sprečiti?

Prevencija depresije nije uvek moguća, ali postoji niz stvari koje značajno smanjuju rizik:

• Redovna fizička aktivnost (dokazano podiže nivo serotonina i dopamina)
• Kvalitetan san i izbalansirana ishrana
• Održavanje društvenih veza, razgovor sa prijateljima
• Tehnike upravljanja stresom – meditacija, mindfulness, vođenje dnevnika
• Traženje pomoći na vreme – odlazak kod terapeuta ne znači slabost, već hrabrost

Studija iz Hrvatske iz 2022. godine pokazala je da osobe koje se redovno bave fizičkom aktivnošću imaju 35% manju šansu da razviju simptome depresije, dok je u Sloveniji primena programa “Zdravi stilovi života” u školama dovela do značajnog pada anksioznosti i depresivnosti među adolescentima.

Depresija nije slabost. To je bolest – tiha, ali razorna, ako se ignoriše. Ali isto tako, to je stanje iz kojeg se može izaći. Uz pravu podršku, znanje i stručnu pomoć, ljudi se vraćaju sebi, vraćaju životu. Najvažnije je – ne ćutati. Bilo da se tiče vas ili nekog vama bliskog, razgovor i traženje pomoći su prvi i najhrabriji korak.