Dehidrirani ste, a da to i ne znate? Ovi simptomi otkrivaju sve!

Bez vode nema života. Naše telo je u velikoj meri sačinjeno od tečnosti, a već i mali gubitak vode može ozbiljno narušiti fizičko i mentalno zdravlje. Ipak, mnogi od nas zaboravljaju da redovno piju vodu, ili piju tek kada osete žeđ – a tada je već kasno, jer žeđ je jedan od prvih znakova blage dehidratacije.

Letnje vrućine, intenzivan fizički napor, stres, bolest ili čak premalo sna mogu dovesti do stanja u kom telo vapi za tečnošću, a da toga nismo ni svesni. Rehidratacija – pravilno i pravovremeno nadoknađivanje izgubljene vode i elektrolita – nije samo preporuka, već neophodnost.

U nastavku saznajte kako da prepoznate dehidrataciju, kada je obična voda dovoljna, a kada su potrebni posebni rastvori, i kako da svakodnevno čuvate zdravlje jednim jednostavnim korakom: pravilnim unosom tečnosti.

Voda čini oko 60% ljudskog tela i učestvuje u gotovo svim fiziološkim procesima – od varenja i termoregulacije do prenosa hranljivih materija i izbacivanja toksina. Gubitak tečnosti, bilo znojenjem, dijarejom, povraćanjem ili čak usled premalog unosa, može brzo dovesti do dehidratacije, stanja koje utiče na energiju, koncentraciju, funkciju organa – pa čak i život.

Šta je rehidratacija?

Rehidratacija je proces nadoknađivanja izgubljene tečnosti i elektrolita (natrijum, kalijum, hloridi) u telu. Može se sprovoditi oralnim putem (pijenjem tečnosti), intravenozno (u težim slučajevima) ili kroz posebne rehidrirajuće rastvore.

Kada dolazi do dehidratacije?

Do dehidratacije može doći u raznim situacijama:

• Tokom velikih vrućina ili fizičkog napora – naročito kod sportista i fizičkih radnika
• Kod gastrointestinalnih problema – povraćanje i dijareja brzo iscrpljuju zalihe tečnosti
• Kod infekcija sa povišenom temperaturom
• Kod hroničnih bolesti – dijabetes, bubrežne bolesti i sl.
• Kod male dece i starijih osoba – koji često ne osećaju žeđ na isti način kao zdrave odrasle osobe

Simptomi dehidratacije

Prepoznati dehidrataciju na vreme je ključno. Simptomi uključuju:

• Suva usta i jezik
• Tamnožut urin i retko mokrenje
• Umor, vrtoglavica, glavobolja
• Suva i hladna koža
• Gubitak elastičnosti kože
• Ubrzan rad srca

Kod dece se može primetiti i upala fontanele (mekog dela na glavi), razdražljivost i upale oči.

Kako se pravilno rehidrirati?

1. Voda je osnova – ali nije uvek dovoljna

U lakšim slučajevima, obična voda je sasvim dovoljna. Međutim, kod većeg gubitka elektrolita, kao što je slučaj kod dijareje ili iscrpljujućeg znojenja, potrebni su i oralni rehidrirajući rastvori (ORS) koji sadrže pravilan odnos soli i šećera za optimalnu apsorpciju.

Domaći ORS rastvor:

• 1 litar prokuvane vode
• 6 kašičica šećera
• 1 kašičica soli
  Dobro promešati i piti u malim gutljajima tokom dana.

2. Unos hrane bogate tečnošću

Voće poput lubenice, pomorandže, krastavca ili supice takođe pomažu u rehidrataciji.

3. Izbegavajte kofein i alkohol

Kofein i alkohol deluju kao diuretici – podstiču izlučivanje vode i mogu pogoršati stanje.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Ako se simptomi pogoršavaju uprkos rehidrataciji – naročito kod male dece, starijih ili osoba sa hroničnim bolestima – potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć. U nekim slučajevima može biti neophodna i intravenska nadoknada tečnosti.

Preventiva je ključ

• Ne čekajte da osetite žeđ – pijte tokom celog dana
• Pojačajte unos tečnosti tokom fizičke aktivnosti ili bolesti
• Obratite pažnju na boju urina – svetložut je znak dobre hidratacije

Rehidratacija je jednostavna, ali izuzetno važna mera za očuvanje zdravlja. Telo bez dovoljno tečnosti jednostavno ne može da funkcioniše pravilno. Naučite da slušate svoje telo, prepoznate rane znake dehidratacije i reagujte na vreme – jer ponekad čaša vode zaista može da napravi razliku.