Miokarditis kao posledica COVID-19: šta treba znati

Pandemija virusa SARS-CoV-2 otkrila je da Korona nije samo respiratorna bolest. Kod nekih ljudi ona može zahvatiti i druge organe, uključujući srce. Jedna od komplikacija o kojoj se najviše govorilo jeste miokarditis – zapaljenje srčanog mišića.

Iako je relativno retka, ova komplikacija je dovoljno ozbiljna da zavređuje pažnju, posebno kada se jave simptomi nakon preležane korone.

Šta je miokarditis?

Miokarditis je zapaljenje mišićnog sloja srca (miokarda). Kada je srčani mišić upaljen, on teže pumpa krv, a to može izazvati niz simptoma – od blagih, poput umora, do ozbiljnijih, poput bola u grudima i smetnji u radu srca.

Kako COVID-19 može da izazove miokarditis?

Postoje dva glavna mehanizma:

1. Direktno oštećenje virusa

SARS-CoV-2 može ući u ćelije srčanog tkiva i izazvati upalu, slično kao kod drugih virusnih infekcija.

2. Preterana reakcija imunog sistema

Kod nekih ljudi imuni sistem burno reaguje na infekciju, što dovodi do tzv. citokinskog odgovora. Ova preterana reakcija može uzrokovati oštećenja i upalu u srčanom mišiću.

Miokarditis se može javiti:

• tokom aktivne infekcije,
• ili nekoliko nedelja kasnije, kada se osoba već oseća bolje.

Koliko je čest miokarditis posle korone?

Dobra vest je da je miokarditis relativno retka komplikacija. Ipak:

• Češći je kod osoba koje su imale teži oblik COVID-19.
• Kod mladih i inače zdravih ljudi obično ima lakši tok i povlači se uz mirovanje i praćenje.
• Statistike pokazuju da se miokarditis javlja ređe nego što se u početku pandemije strahovalo, ali i dalje je prisutan kao moguća posledica.

Najčešći simptomi koje treba pratiti

Simptomi se mogu pojaviti tokom bolesti ili posle oporavka:

• bol u grudima
• ubrzan ili nepravilan rad srca
• kratak dah, posebno pri naporu
• neuobičajan umor
• osećaj preskakanja srca

Ovo nisu specifični simptomi samo za miokarditis, ali su signal da treba potražiti lekarsku procenu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Lekar najčešće preporučuje:

• EKG – proverava električnu aktivnost srca
• Krvne analize (troponin, CRP) – ukazuju na eventualno oštećenje
• Ehokardiografiju (UZ srca) – prikazuje funkciju srčanog mišića
• Magnet srca (MRI) – najpreciznije potvrđuje miokarditis

Dijagnoza se postavlja kombinacijom simptoma, nalaza i ispitivanja.

Lečenje i oporavak

Kod većine ljudi miokarditis se leči:

• kontrolom fizičke aktivnosti
• odmorom
• lekovima protiv upale ili drugih propisanih preparata,
• uz redovne kontrole kod kardiologa.

Teži oblici su veoma retki, ali zahtevaju bolničko lečenje.

Oporavak može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od težine upale.

Ko je u većem riziku?

• osobe sa teškim oblikom COVID-19
• ljudi sa prethodnim bolestima srca
• osobe sa slabijim imunitetom
• sportisti koji su se prerano vratili intenzivnim treninzima posle infekcije

Kod sportista se posebno preporučuju dodatne kardiološke kontrole pre povratka treningu.

Može li se miokarditis sprečiti?

Potpuna prevencija ne postoji, ali rizik se smanjuje:

• pravovremenim lečenjem COVID-19,
• izbegavanjem napora tokom bolesti i neposredno nakon nje,
• postepenim povratkom fizičkim aktivnostima,
• praćenjem simptoma.

Zaključak

Miokarditis se može javiti kao posledica korone, ali je relativno retka i najčešće blaga komplikacija. Najvažnije je obratiti pažnju na simptome i potražiti stručnu pomoć ako se jave bol u grudima, kratak dah ili poremećaji srčanog ritma posle COVID-a.

Pravilnim praćenjem i lečenjem većina ljudi se potpuno oporavi bez posledica.