Šljiva – skromno voće sa moćnim dejstvom: Evo šta se dešava kada je jedete svakog dana

Na prvi pogled, šljiva možda ne izgleda kao neko posebno voće – sitna, ljubičasta, često zaboravljena među egzotičnijim plodovima. Ali ova skromna voćka, poznata i voljena širom Balkana, krije u sebi bogatstvo nutrijenata koje savremena nauka sve više prepoznaje i ceni.

Bilo da je jedemo svežu direktno sa grane, sušenu kao popularne suve šljive, u kompotu, džemu ili rakiji – šljiva ima duboko ukorenjeno mesto u našoj kulturi i ishrani. Ono što je posebno fascinantno jeste činjenica da redovna konzumacija samo nekoliko šljiva dnevno može značajno doprineti zdravlju – od poboljšanja varenja, preko jačanja kostiju, do zaštite srca i mozga.

U svetu prepunom suplemenata i komplikovanih dijeta, šljiva stoji kao jednostavan, prirodan i pristupačan saveznik zdravlja.

Jedna šljiva vredi kao šaka borovnica – barem kada je reč o količini antioksidanasa. Ova skromna, ali izuzetno lekovita voćka, poznata kao nezaobilazna kraljica džemova, nosi još jednu „kraljevsku lentu“: jedan je od najboljih prirodnih saveznika protiv zatvora.

Šljiva je obavezna namirnica u gotovo svakoj domaćinskoj zimnici – koristi se za džemove, kompot, knedle, pa i za domaću rakiju. Ali ono što mnogi zaboravljaju jeste koliko je korisno jesti je i svežu, jer sadrži niz važnih nutrijenata:

• Vitamin C (5–8 mg na 100 g, u zavisnosti od sorte)
• Vitamin B6, B2 i B3
• Bakar, magnezijum, gvožđe, kalcijum i vitamin K
• Impresivnih 240 mg kalijuma na 100 g

Pored toga, šljiva je i niskokalorična – u proseku oko 45–50 kalorija na 100 g – i sadrži oko 2 g biljnih vlakana, što je čini idealnim izborom za one koji vode računa o zdravlju i liniji.

Prirodna pomoć za varenje i zatvor

Šljiva je odavno poznata kao prirodni laksativ, i to s razlogom. Njena efikasnost potiče od spojeva poput:

• Dihidroksi-fenil izatina – jedinjenja koje stimuliše rad creva
• Sorbitola – prirodnog šećernog alkohola koji omekšava stolicu
• Fenola i vlakana – koji dodatno potpomažu varenje

Redovna konzumacija 2–3 suve šljive dnevno (oko 25 g) već može pomoći u prevenciji zatvora, dok 100 g suvih šljiva dnevno (otprilike 10–12 komada) ima značajan terapeutski efekat.

Jače kosti i zdravije srce

Naučna istraživanja su pokazala da šljive imaju i brojne druge koristi za zdravlje:

• Povećanje gustine kostiju – Konzumacija 100 g suvih šljiva dnevno tokom tri meseca povećava markere za gustinu kostiju, naročito kod žena u postmenopauzi.
• Smanjenje rizika od raka debelog creva – zahvaljujući kombinaciji vlakana i antioksidanasa.
• Sniženje holesterola – Jedno istraživanje pokazalo je da jedenje 12 suvih šljiva dnevno tokom dva meseca značajno snižava nivo LDL („lošeg“) holesterola.

Koliko šljiva dnevno je dovoljno?

Već 25 g suvih šljiva (oko 3 komada) obezbeđuje oko 5% preporučene dnevne količine vlakana. To je odlično za početak. Preporučeni dnevni unos vlakana je:

• 25–30 g za odrasle muškarce
• 21–25 g za odrasle žene

Zato nutricionisti često savetuju da se dnevno konzumira između 5 i 10 suvih šljiva – idealno uz dovoljno tečnosti, kako bi efekat vlakana bio potpun.

Zaključak

Šljiva je mnogo više od običnog voća za džemove. Svakodnevna konzumacija ovog prirodnog „supervoća“ može:

• Poboljšati varenje
• Ojačati kosti
• Smanjiti holesterol
• Pomoći u borbi protiv zatvora
• Unaprediti zdravlje srca i krvnih sudova

Jednostavna, dostupna i moćna – šljiva je pravi primer da priroda ponekad nudi najefikasnije lekove u najskromnijem obliku.