Kad igra postane pakao: Istina o kockanju kao bolesti zavisnosti

Sve počinje bezazleno. Ljudi kupe srećku na kiosku, “čisto da probaju sreću”. Neko uplati loto, neko se iz radoznalosti okuša u kladionici. U početku su to sitne sume – 100, 200 dinara – iz džepa koji i onako nije dubok. Neki čak i dobiju nešto malo, pa proradi onaj osećaj: „Moglo bi ovde da se zaradi…“ I baš tada krene klizav teren.

Ubrzo se srećke zamenjuju tiketima, tiketi ruletom, pa pokerom, slot aparatima i online klađenjem. Ulog raste, adrenalin raste, a sa njima i zavisnost. Jer kocka nije samo navika – to je iluzija kontrole, opsesija dobitkom koji uvek izmiče. A onda, umesto novca, ljudi počnu da gube mnogo više: porodicu, prijatelje, zdravlje, sebe.

U nekom trenutku, kockanje više nije zabava. Nije igra. Nije čak ni nada. Postaje opsesija, pa zatim – zavisnost. I kad čovek shvati da je predaleko otišao, već je izgubio mnogo više od novca. Izgubio je mir, poverenje porodice, samopoštovanje – a ponekad i život.

Kockanje, nažalost, prerasta u ozbiljnu bolest zavisnosti, često prikrivenu, tiho razarajuću i neretko ignorisanu od društva. Ovaj tekst nije napisan da bi vas uplašio – već da bi vas probudio. Jer istina je da nijedna dobitak ne vredi onoga što kockanje na kraju uzme.

Kockanje nije mana – već bolest

Mnogi misle da su kockari jednostavno „slabi“, da im „nedostaje karakter“, da „ne znaju da stanu“. Ali stvarnost je drugačija – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznaje patološko kockanje kao mentalni poremećaj, kao bolest zavisnosti.

Baš kao i kod droge ili alkohola, mozak kockara reaguje hemijski: dopamin se luči pri svakom „napetu trenutku“, a centar za nagradu se prekomerno stimuliše. Osoba sve više žudi za tim osećajem uzbuđenja – bez obzira na sve veće gubitke.

Kažu da se kockar prvo kocka da bi dobio, pa da bi povratio uloženo, a na kraju da bi vratio dugove.

Kockar među nama

Ne izgleda uvek kao propalica. Često je to neko blizak: muž koji se „zadrži na tiketu“, sin koji „dobija na klađenju“, koleginica koja u pauzi igra slot na telefonu. U početku, niko ne sumnja ništa – dok ne nestane novac, počnu laži, pozajmice, dugovi i gubici.

Jedan bivši kockar iz Beograda (36) opisuje svoj pad ovako:

„Počelo je sa 100 dinara na tiketu. Onda sam uložio celu platu. Posle sam pozajmljivao, lagao roditelje, prodavao stvari. U jednom trenutku sam čak uzeo kredit samo da vratim kladionici. Mislio sam da ću se izvući sam. Nisam mogao.“

Statistika: Brojke koje lede krv

• U Srbiji, prema podacima psihijatrijskih ustanova, više od 50.000 ljudi ima ozbiljan problem s patološkim kockanjem.
• Među njima je sve više mladih, pa čak i maloletnih – jer je online klađenje dostupno 24/7, bez kontrole.
• Oko 80% patoloških kockara ima i druge mentalne probleme: anksioznost, depresiju, agresiju ili suicidalne misli.
• Samo 3 do 5% njih zatraži pomoć – većina se krije, poriče i propada u tišini.

Laži koje kockar govori – i koje mi želimo da poverujemo

Zavisnik od kocke ume da bude odličan manipulator. Evo najčešćih rečenica koje koristi – i istine koja se krije iza njih:

• „Još samo ovaj put.“ – Nikada nije poslednji. Uvek postoji sledeći.
• „Vraćam se u plus, još malo.“ – Kockar nikad nije u plusu. Čak i kad dobije, novac brzo ode.
• „Mogu da prestanem kad hoću.“ – Ne može. Da može, ne bi ni bio u problemu.
• „Radim to zbog vas, da vas izvučem iz krize.“ – Kockanje ne rešava finansijske probleme, već ih produbljuje.

Kako se leči zavisnost od kockanja

Lečenje postoji – ali počinje priznavanjem problema. A to je najteži korak.

Koraci ka ozdravljenju:

1. Psihoterapija – najčešće kognitivno-bihejvioralna terapija, uz rad sa stručnjakom za zavisnosti.
2. Grupe podrške – poput Anonimnih kockara (Gamblers Anonymous), koje postoje i u Srbiji.
3. Porodična terapija – jer kockanje razara čitav sistem, ne samo pojedinca.
4. Lekovi – u nekim slučajevima, koriste se antidepresivi ili stabilizatori raspoloženja.
5. Blokatori aplikacija i sajta – postoje softveri koji sprečavaju pristup kockarskim platformama.

„Kao da si bio u zatvoru sopstvene glave. Kad sam krenuo na terapiju, prvi put sam mogao da spavam normalno. I da ne razmišljam o uplatama dok pijem kafu.“ – svedočenje iz Centra za lečenje zavisnosti u Novom Sadu

Šta da radi porodica?

Porodica igra ključnu ulogu – ali ne kao spasitelj, već kao granica.

Saveti za najbliže:

• Ne dajte novac. Ni „za račune“, ni „za lekove“. To je zamka.
• Ne verujte obećanjima bez dokaza. Reči bez dela ne znače ništa.
• Tražite uključivanje stručnjaka. Ne možete sami.
• Zaštitite sebe. Ako treba – distancirajte se, čak i fizički.
• Sačuvajte decu. Deca u porodicama kockara često pate u tišini. Pitajte ih, čujte ih.

Prevencija – kako ne upasti u zamku?

• Ne igrajte da biste zaradili. Kockanje nije investicija, već statistička prevara.
• Postavite sebi limit – vremena i novca. I držite ga se.
• Učite decu o rizicima. Nemojte im normalizovati kockanje – ni kroz loto, ni kroz TikTok.
• Ne ignorišite prve znake. Ako osetite da vas vuče – povucite ručnu odmah.

Izlaz postoji – ali vodi kroz istinu, granice i pomoć

Kockanje jeste zavisnost – ozbiljna, tiha, razorna. Ne bira godine, pol, obrazovanje ni imovinsko stanje. Uvek obećava mnogo – a na kraju ostavlja prazne džepove i prazne živote.

Ako ste vi ili neko vama blizak u tom krugu – nemojte ćutati. Zatražite pomoć. Prvi korak je najteži, ali svaki sledeći je lakši.

Jer igra ne prestaje sama od sebe. Moraš ti da kažeš: dosta je bilo.