Ovaj uobičajen lek bez recepta povezuje se sa demencijom

Jedan od najčešće korišćenih lekova koji se mogu kupiti bez recepta – i koji se često koristi za ublažavanje simptoma alergije, prehlade ili kao pomoć pri spavanju – mogao bi da poveća rizik od razvoja demencije.

Antihistaminici deluju tako što blokiraju histamin – hemikaliju odgovornu za neprijatne simptome alergije. Međutim, vrsta antihistaminika koji koristite može imati velik uticaj na vaše dugoročno zdravlje.

Na tržištu postoje dve osnovne grupe antihistaminika: antihistaminici prve generacije i antihistaminici druge generacije.

Lekari upozoravaju da su antihistaminici prve generacije manje bezbedni, jer lakše prolaze krvno-moždanu barijeru i utiču na centralni nervni sistem, izazivajući pospanost i konfuziju. Antihistaminici druge generacije, poput Claritina, ne prolaze ovu barijeru tako lako i generalno su bezbedniji.

“Ljudi često misle da su ovi lekovi bezopasni samo zato što su dostupni bez recepta. Ali ako ih koristite često ili duže vreme, mogu negativno uticati na razmišljanje, izazvati dnevnu pospanost i potencijalno dugoročne probleme,” izjavila je dr Pamela Tambini, internista i direktorka programa Engage Wellness.

Antihistaminici prve generacije deluju direktno na ključni moždani neurotransmiter acetilholin, koji igra važnu ulogu u pamćenju. Njihovo dejstvo može dugoročno narušiti zdravlje mozga. Iako su rizici poznati već neko vreme, ljudi ih često zanemaruju kada im je brzo olakšanje prioritet.

Studija objavljena 2023. godine u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease povezala je čestu upotrebu lekova za spavanje prve generacije sa povećanim rizikom od demencije kod starijih osoba.

Nova istraživanja iz 2024. godine, objavljena u časopisima Journal of Allergy and Clinical Immunology i World Allergy Organization Journal, takođe upozoravaju na rizike – iako su oni manji kod antihistaminika druge generacije. Konkretno, lek Benadryl (poznat i pod nazivom Difenhidramin) se posebno izdvaja kao lek koji treba izbegavati.

Iako dosadašnja istraživanja ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu između ovih lekova i demencije, utvrđeno je da lekovi koji blokiraju acetilholin povećavaju rizik od konfuzije i padova, naročito kod starijih. Štaviše, organizam prirodno proizvodi manje acetilholina s godinama, pa njegovo dodatno blokiranje može imati još teže posledice po zdravlje mozga starijih osoba.

“Ako konstantno ometate ovaj sistem lekovima, mozak ne funkcioniše kako treba,” objašnjava dr Tambini. “Vremenom to može doprineti problemima sa pamćenjem i kognitivnim opadanjem – naročito kod osoba koje su već u riziku.”

Zbog toga lekari preporučuju upotrebu novijih i bezbednijih opcija – poput Claritina – dok je povremena upotreba pomoćnih sredstava za spavanje prihvatljiva, ali ne sme postati navika.

“Postoje bezbednije i efikasnije alternative – a razgovor s lekarom je najbolji prvi korak da saznate šta se zaista dešava i kako da poboljšate kvalitet sna,” zaključuje dr Tambini

Izvori:

• The Independent – “This common over-the-counter drug could be linked to dementia”
• Journal of Alzheimer’s Disease (2023) – Studija o povezanosti antihistaminika prve generacije i rizika od demencije kod starijih osoba
• Journal of Allergy and Clinical Immunology (2024) – Istraživanje o uticaju antihistaminika druge generacije
• World Allergy Organization Journal (2024) – Preporuke u vezi sa bezbednošću lekova kao što je Benadryl
• Harvard Medical School – Informacije o uticaju lekova koji blokiraju acetilholin na kognitivno zdravlje starijih osoba
• Izjava dr Pamele Tambini za Women’s Health