Revolucionarna terapija: muškarac sa paraplegijom ponovo stoji zahvaljujući matičnim ćelijama

U Japanu je sproveden klinički eksperimentalni tretman koji je uspeo – barem u jednom slučaju – da osobi sa potpunom povredom kičmene moždine omogući da ponovo stoji. Ovaj prelomni rezultat dolazi iz tima istraživača sa Univerziteta Keio u Tokiju, pod vođstvom profesora Hideyukija Okanoa, koji su primenili injekciju matičnih ćelija izvedenih iz induciranih pluripotentnih ćelija (tzv. iPS ćelija).

Ovaj uspeh predstavlja potencijalno veliki pomak u lečenju povreda kičmene moždine i paralize — ali istovremeno i eksperiment sa mnogo otvorenih pitanja.

Šta je urađeno

U ispitivanju su učestvovala četiri pacijenta sa teškim povredama kičmene moždine i gotovo potpunom paralizom ispod mesta povrede. Terapija se sastojala od transplantacije oko dva miliona neurona-precursornih ćelija, izvedenih iz iPS ćelija donora, koje su ubrizgane direktno na mesto povrede.

Transplantacija je izvršena u fazi tzv. „subakutne povrede“, oko dve do četiri nedelje nakon traume. Nakon tretmana, pacijenti su šest meseci primali lekove za sprečavanje odbacivanja ćelija i bili pod stalnim nadzorom tokom godinu dana. U tom periodu nije prijavljen nijedan ozbiljan neželjeni efekat.

Rezultati — pozitivni i ograničavajući

Pozitivne strane

Jedan od pacijenata pokazao je izuzetan napredak: od potpunog gubitka pokreta i osećaja (AIS A) napredovao je do stepena AIS D — što znači da sada može samostalno da stoji i da trenira hod. Drugi pacijent je takođe ostvario napredak, povrativši delimičnu kontrolu nad udovima i sposobnost samostalnog hranjenja.

Pored funkcionalnog poboljšanja, terapija se pokazala kao bezbedna: nije zabeleženo odbacivanje ćelija ni stvaranje tumorskog tkiva, što su dve najveće potencijalne komplikacije ovakvih postupaka.

Ograničenja

Od četvorice pacijenata, dvojica nisu pokazala značajnije poboljšanje. Uzorak je mali, što znači da rezultati nisu statistički relevantni za donošenje čvrstih zaključaka o efikasnosti.
Studija još nije prošla potpunu naučnu recenziju, a istraživači sami priznaju da se deo poboljšanja možda dogodio spontano, bez direktne veze sa transplantacijom.

Takođe, nije jasno kod kojih vrsta povreda — po lokaciji i starosti povrede — terapija daje najbolje rezultate. Trenutno je najefikasnija kod pacijenata tretiranih u ranim fazama nakon povrede.

Zašto je ovo značajan pomak

Povrede kičmene moždine spadaju u najteže medicinske izazove: veza između mozga i tela biva prekinuta, nervi se gotovo nikada ne regenerišu, a posledice su obično trajne.

Ova terapija koristi iPS ćelije — odrasle ćelije koje se „vraćaju“ u stanje slično embrionskim matičnim ćelijama, a zatim diferenciraju u nervne prekursore. Time se omogućava regeneracija tkiva koje ranije nije bilo moguće obnoviti.

Ako se pokaže kao bezbedna i pouzdana, ova metoda bi mogla otvoriti potpuno novi pravac u lečenju paralize — ne samo kroz rehabilitaciju, već kroz stvarnu obnovu funkcije. Japan se time pozicionira kao globalni lider u oblasti regenerativne medicine.

Kritički okvir i izazovi

Iako je jedan pacijent postigao izuzetno vidljiv rezultat, to još nije potpuni oporavak hoda. Povratak delimične motorike i mogućnost stajanja predstavljaju ogroman korak, ali daleko od potpunog izlečenja.

Terapija je zasad primenjiva samo u ranoj fazi nakon povrede. Kod osoba koje već duže vreme žive sa paralizom, efekti bi mogli biti znatno slabiji. Pored toga, troškovi i tehnička složenost zahvata ograničavaju dostupnost terapije.

Ne treba zaboraviti ni etička i regulatorna pitanja, posebno u vezi sa upotrebom iPS ćelija i imunosupresivnih lekova. Dugoročni efekti ovakvih tretmana još uvek nisu poznati, pa su neophodna višegodišnja praćenja pacijenata.

Šta sledi

Japanski tim planira proširenje istraživanja na veći broj pacijenata i razvoj standardizovanih protokola. Posebna pažnja biće usmerena na pacijente sa hroničnim povredama, kako bi se utvrdilo da li je regeneracija moguća i u kasnijim fazama.

U narednim godinama očekuje se i smanjenje troškova, kao i unapređenje metoda za povećanje preživljavanja transplantiranih ćelija i njihovo bolje povezivanje sa postojećim nervnim tkivom.

Zaključak

Terapija matičnim ćelijama koja je sprovedena u Japanu označava istorijski trenutak u medicini — prvi dokaz da potpuna paraliza možda više nije nepovratno stanje. Ipak, potrebno je više istraživanja, vremena i opreza da bi se ovakvi rezultati mogli smatrati trajnim i pouzdanim.

Ovaj događaj daje nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa posledicama povreda kičmene moždine — i nagoveštava budućnost u kojoj će regenerativna medicina moći da vrati funkcije koje su nekada bile izgubljene zauvek.

Izvori

• Medical Xpress
• ZME Science
• Regenerative Medicine Foundation
• Tokyo Weekender
• Nature
• Times of India