Moć šume: kako „boravak u šumi“ može pomoći imunom sistemu

U savremenom životu, prepunom stresa, zagađenog vazduha i urbanog pritiska, sve više ljudi traži utehu i zdravlje u prirodi. Jedna od metoda koja privlači pažnju naučnika i zagovornika prirodnih terapija jeste boravka u šumi, poznat kao “forest bathing” (japanski shinrin-yoku). Rezultati istraživanja sugerišu da šuma ne samo da opušta, već može i značajno ojačati imuni sistem. Evo šta se zna.

Šta se dešava u našem telu kad odemo u šumu

• Kad provedemo više sati u šumskoj sredini, mereći krv možemo primetiti porast broja NK ćelija (Natural Killer ćelija), jedne od važnih komponenti imunog sistema koje prepoznaju i uništavaju ćelije tumorom zahvaćene ili zaražene virusima.
  
• Ne samo da njihov broj raste, već raste i njihova aktivnost — odnosno njihova sposobnost da koriste oružja kao što su perforin, granzim A i B, i granulizin koji omogućavaju njihovo surovo dejstvo na štetne ćelije.
  
• Boravak u šumi smanjuje nivoe hormona stresa, uključujući kortizol, adrenalin i noradrenalin. Ovi hormoni, kada su visoki, mogu suprimirati imunitet — pa njihovo smanjenje znači da imuni sistem bolje funkcioniše.
  
• Još nešto što privlači pažnju: mirisne supstance koje drveće otpušta — tzv. phytoncides — veruju se da dodatno pojačavaju ove efekte.

Koliko dugo traje efekat?

Studije pokazuju da učinci — povećanje NK ćelija i njihove aktivnosti — često traju najmanje 7 dana nakon boravka u šumi. U nekim slučajevima, efekti su zabeleženi i duže, mada su ti podaci manje brojni i zavise od uslova, učestalosti boravka u prirodi i individualnih faktora poput starosti, težine, životnog stila.

Ograničenja i na šta treba obratiti pažnju

• Nije u svim studijama povećanje dramatično – u nekim je u meri od oko ~50 %.
• Ne postoji univerzalna studija koja pokazuje da će svako, u svakom trenutku, postići isti efekat.
• U nekim slučajevima, efekat mirisa (phytoncida) je testiran u kontrolisanim uslovima (hotel sobe, esencijalna ulja), koji možda ne repliciraju punu šumski ambijent.
• Uticaj drugih faktora (ishrana, fizička aktivnost, prethodno stanje zdravlja, zagađenje vazduha) može značajno modifikovati rezultate.

Šta možemo iz toga naučiti i primeniti

• Čak i kraći izlet u šumu (dan-dva) može imati značajan pozitivan efekat na imunitet i smanjenje stresa.
• Udisanje čistog vazduha, hodanje među drvećem, mirisi bilja i šume — sve to može doprineti.
• Možda nije loša ideja učiniti boravak u prirodi redovnim — mesečni izleti u šumu mogli bi održavati poboljšanja u imunitetu.
• Za one koji ne mogu da idu u šumu, mirisne supstance iz šume (phytoncides) ili boravak u ambijentu koji im je sličan mogu da budu delimično alternativni.

Iako nije svaka tvrdnja u popularnim tekstovima apsolutno precizna i univerzalno dokazana, nauka do danas podržava ideju da boravak u šumi značajno pomaže imunom sistemu — posebno NK ćelijama — kroz smanjenje stresa i izlaganje zdravim supstancama koje priroda pruža. Šuma nije lek za sve, ali je vrlo moćan saveznik zdravlja.