Hipertenzija – Tihi ubica modernog doba

Hipertenzija, poznata i kao povišen krvni pritisak, jedna je od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice. Često se naziva „tihim ubicom“ jer dugo može da ne pokazuje nikakve simptome, a da u isto vreme polako oštećuje krvne sudove, srce, mozak i bubrege.

Šta je hipertenzija?

Krvni pritisak je sila kojom krv pritiska zidove arterija dok putuje kroz telo. Kada je ta sila konstantno previsoka, govorimo o hipertenziji. Normalne vrednosti krvnog pritiska su oko 120/80 mmHg, dok se hipertenzijom smatra kada su vrednosti iznad 140/90 mmHg u više uzastopnih merenja.

Uzroci i faktori rizika

Hipertenzija može biti primarna (esencijalna) – kada se ne zna tačan uzrok, ili sekundarna – kada je posledica neke druge bolesti (npr. bolesti bubrega, hormonalni poremećaji).

Najčešći faktori rizika uključuju:

• Genetiku (nasledni faktor)
• Goaznost i fizičku neaktivnost
• Nezdravu ishranu (previše soli, masnoća, alkohola)
• Stres i napetost
• Pušenje
• Dijabetes ili insulinsku rezistenciju
• Godine – rizik raste sa starenjem

Simptomi – kada se pojave, već je kasno

U ranim fazama hipertenzija obično ne daje jasne simptome. Međutim, kada pritisak poraste naglo ili traje dugo, mogu se javiti:

• Glavobolja (posebno u potiljačnom delu)
• Vrtoglavica
• Zamućen vid
• Ubrzan puls
• Umor
• Krvarenje iz nosa

Zato se hipertenzija često otkriva tek kada izazove ozbiljnije probleme – kao što su srčani ili moždani udar, otkazivanje bubrega, aneurizme ili oštećenje vida.

Kako se dijagnostikuje?

Jedini pouzdan način da saznate da li imate visok pritisak jeste redovno merenje. Danas su dostupni i digitalni aparati za kućnu upotrebu, ali je važno da merenja budu tačna i dosledna. Lekari često preporučuju vođenje dnevnika pritiska tokom nekoliko dana ili nedelja.

Lečenje i kontrola hipertenzije

Cilj terapije nije samo da se snizi pritisak, već da se spreče dugoročne posledice. Lečenje može uključivati:

1. Promenu životnog stila:

• Smanjenje unosa soli
• Uvođenje fizičke aktivnosti (šetnje, plivanje, vožnja bicikla)
• Zdrava ishrana (više voća, povrća, integralnih žitarica)
• Gubitak suvišnih kilograma
• Ograničavanje alkohola i prestanak pušenja
• Tehnike relaksacije i upravljanje stresom

2. Lekovi:

Ukoliko promene u načinu života nisu dovoljne, lekar će prepisati lekove – najčešće diuretike, beta-blokatore, ACE inhibitore, blokatore kalcijumskih kanala ili druge, u zavisnosti od profila pacijenta.

Prevencija – najbolji lek

S obzirom na to da je hipertenzija često tiha, ali opasna, najvažnije je da se otkrije na vreme. Prevencija uključuje redovne kontrole, posebno ako imate faktore rizika, kao i zdrav način života.

Zaključak:
Hipertenzija nije bolest koja se sme ignorisati. Iako se u početku ne oseća, ona svakodnevno i tiho narušava zdravlje. Zato ne čekajte simptome – proverite svoj pritisak, brinite o telu i tražite savet lekara na vreme.