Gel sa „šećerom DNK” – novo oružje protiv ćelavosti?

U 2024. naučnici su sasvim slučajno otkrili potencijalno novo rešenje za naslednu ćelavost – najčešći uzrok gubitka kose kod muškaraca i žena širom sveta.

Sve je počelo istraživanjem deoksiriboze, šećera koji prirodno postoji u našem telu i čini deo DNK. Tim sa Univerziteta u Šefildu (Velika Britanija) i COMSATS Univerziteta u Pakistanu proučavao je kako ovaj šećer pomaže zarastanju rana kod miševa. Primetili su nešto neočekivano – dlaka oko rana rasla je mnogo brže nego kod netretiranih životinja.

Od eksperimenta do otkrića

Zaintrigirani, istraživači su sproveli dodatne testove na mužjacima miševa sa gubitkom dlake izazvanim testosteronom. Svakog dana nanosili su gel sa deoksiribozom na deo kože bez dlake. Već nakon nekoliko nedelja, područje je pokazalo snažan rast – duže, gušće i jače dlake.

Rezultati su bili podjednako dobri kao i kod minoksidila (poznatog pod brendom Rogaine), jednog od retkih lekova koje je FDA odobrila za lečenje ćelavosti.

„Naše istraživanje ukazuje da rešenje za opadanje kose može biti jednostavno – korišćenje prirodne deoksiriboze koja poboljšava dotok krvi do folikula i podstiče rast“, kaže profesorka Šila Maknil sa Univerziteta u Šefildu.

Zašto je ovo važno?

Nasledna ćelavost (androgena alopecija) pogađa do 40% populacije. Trenutno postoje samo dva odobrena tretmana:

• Minoksidil – dostupan bez recepta, usporava gubitak kose i podstiče rast, ali ne deluje kod svih.
• Finasterid (Propecia) – oralni lek za muškarce, delotvoran kod 80–90% pacijenata, ali nosi rizik od neželjenih efekata poput smanjenog libida, depresije i bolova.

Zato je svaki novi bezbedan i efikasan tretman dragocen.

Kako deluje?

Iako mehanizam još nije potpuno jasan, istraživači su u tretiranim zonama primetili povećan broj krvnih sudova i kožnih ćelija. Bolja cirkulacija znači veći folikul i bujniji rast dlake.

Potencijalna primena

Ako se potvrdi i kod ljudi, gel sa deoksiribozom mogao bi pomoći kod:

• androgenetske alopecije,
• opadanja kose nakon hemoterapije,
• gubitka trepavica i obrva.

Istraživanje je za sada sprovedeno samo na mužjacima miševa, ali naučnici planiraju dalja ispitivanja i na ženkama.

„Ovo je tek početak, ali rezultati su dovoljno ohrabrujući da nastavimo dalje“, zaključuje Maknil.

Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Pharmacology.