Alkohol i rak: nova istraživanja upozoravaju na ozbiljne rizike

Iako se alkohol u našem društvu često doživljava kao sastavni deo proslave, druženja ili opuštanja nakon napornog dana, sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da čak i umereno konzumiranje može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Ono što je ranije bilo smatrano „bezopasnim uživanjem“ danas se sve češće dovodi u vezu sa povećanim rizikom od razvoja više vrsta raka.

Najnovija istraživanja potvrđuju da alkohol nije bezopasan ni u malim količinama. Njegova dugoročna upotreba može oštetiti ćelije, izazvati mutacije i pokrenuti procese koji povećavaju rizik od raka. Zbog toga lekari i javnozdravstvene organizacije širom sveta upozoravaju da je vreme da se preispita naš odnos prema piću i da se više pažnje posveti prevenciji i zdravim navikama.

Koje vrste raka su najčešće povezane sa alkoholom

Veza između alkohola i pojedinih tipova raka potvrđena je u brojnim medicinskim studijama. Najčešće se pominju sledeći oblici:

Rak dojke – kod žena, rizik raste čak i pri umerenoj konzumaciji alkohola. Čak jedno piće dnevno može uticati na povećanje nivoa estrogena, što doprinosi razvoju malignih ćelija u tkivu dojke.

Rak debelog creva i rektuma – alkohol utiče na crevnu mikrofloru i oštećuje sluzokožu, što može doprineti razvoju tumorskih promena.

Rak jetre – dugotrajno konzumiranje alkohola izaziva oštećenje jetre, cirozu i na kraju povećava rizik od hepatocelularnog karcinoma.

Rak usne duplje, grla i jednjaka – etanol u alkoholu i njegovi nusprodukti oštećuju sluzokožu i DNK ćelija, posebno u kombinaciji sa pušenjem, što višestruko povećava rizik.

Pored ovih, istraživanja ukazuju da alkohol može doprineti i razvoju raka pankreasa, želuca, pa čak i melanoma, iako su veze kod ovih oblika slabije istražene.

Kako alkohol doprinosi razvoju raka

Naučnici su identifikovali nekoliko mehanizama kojima alkohol može izazvati promene na ćelijskom nivou:

• Kada se unese u organizam, etanol se razlaže na acetaldehid – supstancu koja direktno oštećuje DNK i ometa njen prirodni proces obnavljanja.
  
• Alkohol izaziva oksidativni stres i upalne procese, što stvara okruženje pogodno za rast i širenje malignih ćelija.
  
• Kod žena, alkohol povećava nivo hormona estrogena, koji je povezan sa razvojem hormonski zavisnih karcinoma, poput raka dojke.
  
• U gornjem delu digestivnog trakta alkohol olakšava apsorpciju drugih kancerogenih materija, naročito iz duvanskog dima.
  
• Dugotrajna upotreba alkohola oštećuje organe, naročito jetru, i stvara preduslove za razvoj raka kroz hronične upalne procese i cirozu.

Šta kažu najnovija istraživanja

Savremene studije sve jasnije pokazuju da čak i male količine alkohola nisu bez rizika. Nedavna analiza objavljena u više medicinskih časopisa pokazala je da osobe koje piju manje od jednog pića dnevno i dalje imaju povećan rizik od raka dojke i debelog creva u odnosu na one koje ne piju uopšte.

Procene globalnih zdravstvenih organizacija ukazuju da se svake godine više od 700.000 slučajeva raka širom sveta može povezati sa konzumiranjem alkohola. Zabrinjavajuće je i to što je svest o ovoj vezi i dalje niska — većina ljudi ne zna da alkohol ima takav potencijalni efekat.

S druge strane, stručnjaci napominju da rizik nije isti za sve osobe. Genetika, način ishrane, fizička aktivnost, kao i pušenje, dodatno utiču na to koliki je stvarni rizik. Ipak, svi se slažu u jednom: alkohol nije bezopasan, čak ni u malim dozama.

Koliko je „umereno“ zaista bezbedno?

Pojam „umerene konzumacije“ često zbunjuje ljude. U mnogim zemljama se umereno pijenje definiše kao jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce. Međutim, nova istraživanja sve više dovode u pitanje i te granice.

Činjenica je da ne postoji potpuno sigurna količina alkohola kada je u pitanju rizik od raka. Svaka čaša povećava verovatnoću za oštećenje ćelija, a time i mogućnost mutacija koje mogu dovesti do malignih promena. Dakle, što je unos manji, to je rizik manji — ali nikada nije potpuno eliminisan.

Kako smanjiti rizik i zaštititi zdravlje

Ako želite da smanjite rizik od raka povezanog sa alkoholom, stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih koraka:

• Postepeno smanjujte količinu alkohola koju unosite i birajte dane kada uopšte ne pijete.
  
• Zamenite alkoholne napitke zdravijim opcijama — mineralnom vodom, prirodnim sokovima, biljnim čajevima.
  
• Obratite pažnju na prehranu bogatu antioksidansima, jer oni pomažu u neutralisanju oksidativnog stresa koji alkohol izaziva.
  
• Ako već pijete, izbegavajte istovremeno pušenje jer kombinacija duvana i alkohola višestruko povećava rizik od raka.
  
• Redovno idite na preventivne preglede — posebno ako u porodici postoji istorija malignih oboljenja.

Promena navika možda nije laka, ali dugoročno predstavlja jedno od najefikasnijih ulaganja u sopstveno zdravlje.

Zaključak

Poruka je jasna: alkohol nije bezopasan i njegov uticaj na razvoj raka je naučno potvrđen. Iako ne znači da će svaka osoba koja pije razviti maligno oboljenje, rizik se povećava proporcionalno količini i učestalosti konzumacije.

Najbolja prevencija je informisanost, umerenost i odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju. Svaki korak ka smanjenju unosa alkohola — makar i mali — doprinosi smanjenju rizika od bolesti i produžava kvalitetan život.

Izvori

• World Health Organization – No level of alcohol consumption is safe for our health
• National Cancer Institute (NCI) – Alcohol and Cancer Risk
• American Cancer Society – How Alcohol Can Increase Cancer Risk
• Yale School of Public Health – The Link Between Alcohol and Cancer
• National Institutes of Health (NIH) – Alcohol as a Group 1 Carcinogen
• Canadian Cancer Society – Some Sobering Facts About Alcohol and Cancer Risk
• U.S. Department of Health and Human Services – Alcohol and Cancer Risk Fact Sheet