Ruski narodni “lek za sve”: Najotrovniju gljivu koriste umesto botoksa, ali i za mnoge bolesti

Iako na prvi pogled djeluje opasno, Crvena muhara (Amanita muscaria) sve češće se koristi u kozmetici zahvaljujući svom bogatom sastavu biološki aktivnih supstanci. Ova gljiva, poznata po svom crveno-bijelom šeširu, nekada se koristila isključivo za izradu insekticida, dok je danas sve prisutnija u prirodnim kremama i mastima za lice i tijelo.

Stručnjaci navode da muhara sadrži polisaharide koji dubinski hidriraju kožu, podstiču regeneraciju i mogu ublažiti bore. Pored hidratacije, njen pigment muskarufin, vatreno narandžaste boje, pokazuje i antitumorska svojstva – barem u laboratorijskim uslovima.

Krema za lice s muharom obećava hidrataciju, regeneraciju kože, smanjenje bora i ublažavanje upala. Pored uljnih ekstrakata muhare, krema sadrži hijaluronsku kiselinu, kokosovo ulje i desetak drugih ulja i drugih korisnih sastojaka koji sigurno neće naštetiti koži. Krema s muharom se također proizvodi za stopala – za lečenje proširenih vena i edema, kao i masti za zglobove.

Kako piše portal gw2ru.com, još u 19. veku u Rusiji se tinktura od muhare koristila za tretiranje reume, otoka i bolesti nerava. Narodna medicina širom Rusije prepoznaje je kao “lijek za sve”, iako moderna medicina upozorava na opreznu upotrebu.

Danas, muhara se industrijski koristi u kozmetičkim proizvodima – ali u precizno doziranim i pročišćenim oblicima. Porodične firme u Rusiji, poput “Bizorjuk” iz Krasnodara i “Erilem” iz Novosibirska, proizvode kreme s ekstraktima muhare i drugim gljivama, obogaćene kokosovim uljem, hijaluronom, AHA kiselinama, biljnim ekstraktima i srebrom. Njihovi proizvodi ciljaju hidrataciju, podmlađivanje, borbu protiv upala i regeneraciju kože.

Tinktura od muharice se takođe pripremala u votki – kao lek za tuberkulozu, bolesti nervnog sistema, rak – koristila se interno. Međutim, svaki eksperiment s primenom tinktura otrovnih gljiva je opasan po zdravlje i život, tako da nisu svi pacijenti preživeli takav tretman.

Uprkos popularnosti, stručnjaci upozoravaju da se pripravci od muhara ne prave kod kuće. Iako “baka recepti” i dalje žive u seoskim krajevima, svaka nepravilna upotreba može izazvati jake alergijske reakcije ili trovanje. Službena medicina dozvoljava isključivo spoljnu primenu ovih preparata – i to isključivo kada su proizvedeni pod strogim nadzorom.