Infektivna mononukleoza (Epstein–Barr virus) kod tinejdžera
U tinejdžerskom dobu zdravlje se često uzima zdravo za gotovo – energija, druženja i aktivan stil života u prvom su planu. Ipak, postoje bolesti koje se ne vide odmah, a mogu ostaviti dugotrajan trag. Jedna od njih je infektivna mononukleoza, virusna infekcija izazvana Epstein–Barr virusom (EBV). Zbog načina prenosa kroz pljuvačku i bliske kontakte, u narodu je poznata i kao „bolest poljupca“.
Iako na prvi pogled može izgledati kao obična prehlada ili grip, mononukleoza kod tinejdžera može izazvati iscrpljujuće simptome, dugotrajan umor, a najnovija istraživanja pokazuju i – povećan rizik od razvoja multiple skleroze u kasnijem životu. Zato se s pravom naziva „tihi problem“.
Zašto je IM česta među tinejdžerima?
Virus se prenosi pljuvačkom — u poljupcima, deljenju čaša ili pribora — zbog čega adolescenti, sa povećanom socijalnom interakcijom, češće obole. Kod mlađe dece infekcija često prolazi neprimetno, dok kod tinejdžera simptomi strukturalno prođu drugačije i mogu biti izraženiji. Ovde se IM pretvara u “tihi problem”.
Simptomi koji se lako previdе
IM može nalikovati prehladi ili gripu:
- ispana grlobolja i uvećani tonzili
- uvećani limfni čvorovi (najčešće na vratu)
- povišena temperatura
- dugotrajan umor i slabost
- povremeno uvećana slezina ili jetra
Za razliku od prolazne prehlade, umor može trajati više nedelja, uz značajna ograničenja u školi, sportu i socijalnim aktivnostima.
Dijagnoza i lečenje
Dijagnoza se bazira na kliničkom ispoljavanju, uz potvrdu serološkim testovima na antitela protiv EBV-a. Antibiotici nisu efikasni i mogu izazvati alergijske reakcije kod ovih pacijenata.
Ne postoji specifičan lek protiv EBV-a – neophodni su:
- odmor i adekvatan san
- povećan unos tečnosti
- lekovi za temperaturu i bol (paracetamol, ibuprofen)
- izbegavanje fizičkih napora dok je slezina povećana
IM i višegodišnji rizik: Multipla skleroza (MS)
Novi dokazi
- Velika studija sprovedena u Engleskoj (2003–2023) pokazala je da pojedinci sa istorijom IM imaju oko tri puta veći rizik za razvoj MS u poređenju sa opštom populacijom (adjusted hazard ratio = 2.8) — naročito nakon više od 5 godina od dijagnoze IM (PubMed).
- Još uticajnija, longitudinalna studija na više od 10 miliona pripadnika američkih oružanih snaga pokazala je da je rizik za MS 32 puta veći nakon infekcije EBV-om, dok druge virusne infekcije nisu imale sličan efekat (Science, Wikipedia, Live Science).
- Istraživanje iz 2025. ukazuje na genetski faktor — prisustvo HLA-E*01:01 alela i preležana IM zajedno dodatno povećavaju rizik od MS (Nature).
Mehanizmi povezivanja EBV/IM sa MS
- Smatra se da EBV-infekcija igra ključnu ulogu u pokretanju autoimune reakcije — telo proizvodi antitela protiv belančevine EBNA1 koje mogu prepoznati i komponentu mijelina (GlialCAM), što vodi ka oštećenju nervnih ovojnica (molekulska mimikrija)
- EBV-inficirane B-ćelije prisutne su unutar MS lezija, što dodatno podržava teoriju o njihovoj ulozi u patogenezi bolesti
Zašto je ovo važno za tinejdžere i roditelje?
- IM nije samo prolazna virusna bolest — preležana infekcija može dugoročno uticati na zdravlje i povećati šansu za autoimuni poremećaj poput MS.
- Iako je EBV gotovo univerzalna infekcija, samo mali broj obolelih razvije MS. Genetika (npr. HLA-E*01:01), dob infekcije i drugi faktori određuju ko je u većem riziku.
- Ove informacije naglašavaju značaj praćenja zdravstvenog stanja nakon IM, posebno kod tinejdžera sa izraženim simptomima ili genetskom predispozicijom.
Zaključak
Infektivna mononukleoza kod tinejdžera nije beznačajan virusni sindrom. Za mnoge predstavlja ulaz u složeniji lanac događaja koji može, dugoročno, povećati rizik za multiplu sklerozu. Prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnoza i adekvatan oporavak su ključni. Ako postoji porodična istorija autoimunih bolesti, korisno je razgovarati sa lekarom o tome kako pratiti zdravlje nakon IM.
