Postkovid sindrom: dugotrajne posledice COVID-19 na mozak i nervni sistem

Iako se COVID-19 kod mnogih ljudi završi blagim simptomima i relativno brzim oporavkom, sve je više dokaza da se kod jednog dela obolelih zdravstveni problemi nastavljaju i dugo nakon što virus nestane iz organizma. Ovo stanje je poznato kao postkovid sindrom ili dugotrajni kovid (long COVID) i može trajati nedeljama, mesecima, pa čak i godinama. Posebno zabrinjava činjenica da kod pojedinih osoba postkovid može dovesti do neuroloških komplikacija koje značajno utiču na kvalitet života.

Šta je postkovid i koliko dugo može da traje?

Postkovid sindrom podrazumeva skup simptoma koji se javljaju ili nastavljaju više od 4 nedelje nakon preležane infekcije COVID-19, bez obzira na to da li je bolest bila blaga ili teška. Kod nekih ljudi simptomi se povuku posle nekoliko meseci, dok se kod drugih zadržavaju znatno duže.

Važno je naglasiti da se postkovid može javiti i kod mlađih osoba, kao i kod onih koji nisu imali hronične bolesti pre infekcije.

Najčešći neurološki simptomi postkovida

Jedan od najproblematičnijih aspekata postkovid sindroma su simptomi koji se odnose na nervni sistem. Među najčešćima su:

• hronični umor i iscrpljenost
• „magla u glavi“ (otežana koncentracija, usporeno razmišljanje)
• problemi sa pamćenjem
• glavobolje koje se ponavljaju
• vrtoglavica i osećaj nestabilnosti
• poremećaji sna
• trnjenje ili peckanje u rukama i nogama
• pojačana anksioznost i promene raspoloženja

Kod nekih osoba simptomi su blagi, dok kod drugih mogu biti dovoljno izraženi da ometaju rad, učenje i svakodnevne aktivnosti.

Kako COVID-19 utiče na nervni sistem?

Stručnjaci smatraju da virus može uticati na nervni sistem na više načina. Jedan od mehanizama je upala koja se javlja tokom infekcije i može potrajati i nakon njenog prolaska. Takođe, poremećaji u radu imunog sistema mogu dovesti do toga da organizam produženo reaguje, što utiče i na mozak i nerve.

Pored toga, problemi sa cirkulacijom i snabdevanjem mozga kiseonikom tokom bolesti mogu ostaviti dugotrajnije posledice, naročito kod osoba koje su imale izraženije simptome.

Ko je u većem riziku od neuroloških komplikacija?

Postkovid sa neurološkim simptomima češće se primećuje kod osoba koje su imale teži oblik bolesti, ali se može javiti i kod onih sa blagim simptomima. Veći rizik imaju:

• osobe sa već postojećim neurološkim ili autoimunim bolestima
• ljudi koji su tokom COVID-a imali visoku temperaturu ili dugotrajne simptome
• osobe pod hroničnim stresom i sa poremećajima sna

Ipak, još uvek ne postoji pouzdan način da se unapred predvidi ko će razviti dugotrajni postkovid.

Dijagnostika i oporavak

Ne postoji jedan test koji može potvrditi postkovid sindrom. Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu simptoma, trajanja tegoba i isključivanja drugih mogućih uzroka. Kada su u pitanju neurološki problemi, često je potreban pregled neurologa.

Oporavak je individualan i može biti spor. U većini slučajeva pristup je usmeren na ublažavanje simptoma, poboljšanje sna, pravilnu ishranu, postepeno vraćanje fizičkoj aktivnosti i očuvanje mentalnog zdravlja. Važno je ne ignorisati simptome i potražiti stručnu pomoć ukoliko traju duže vreme.

Zašto je važno ozbiljno shvatiti postkovid?

Postkovid sindrom nije prolazna slabost niti „umor koji se umišlja“. Kod određenog broja ljudi on predstavlja realno zdravstveno stanje koje može imati dugoročne posledice, naročito kada je reč o funkciji mozga i nervnog sistema. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatan pristup oporavku mogu značajno smanjiti rizik od trajnih komplikacija.