Naučnici sa Stenforda otkrili način da se obnovi hrskavica: kraj zamene kolena i kuka?

Zamena kolena i kuka je industrija vredna više od 65 milijardi dolara godišnje, zasnovana na jednoj dugogodišnjoj pretpostavci: kada se zglobna hrskavica istroši, telo ne može da je obnovi.
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Stanford dovodi tu pretpostavku ozbiljno u pitanje.

Njihovi rezultati ukazuju da je moguće pokrenuti prirodnu regeneraciju hrskavice, čak i kod starijih organizama i oštećenih zglobova, što bi moglo potpuno promeniti lečenje artritisa.

Zašto se hrskavica smatra „nepopravljivom“?

Hrskavica u zglobovima funkcioniše poput savršeno glatke klizne površine. Decenijama se smatralo da je ona poput gume na automobilskim gumama – kada se jednom istroši, nema povratka, već jedino preostaje veštačka zamena zgloba.

Problem je što hrskavica:

• nema sopstvene krvne sudove
• veoma sporo obnavlja ćelije
• sa godinama gubi sposobnost popravke

Zbog toga većina postojećih terapija samo ublažava bol, ali ne popravlja uzrok.

Ključni krivac: protein 15-PGDH

Istraživači sa Stanforda identifikovali su protein nazvan 15-PGDH kao glavnu prepreku regeneraciji.

• Njegov nivo značajno raste sa godinama
• On razgrađuje molekule neophodne za obnavljanje tkiva
• Kod starijih miševa prisutan je u duplo većim količinama, što praktično blokira prirodnu popravku zgloba

Drugim rečima, telo ima potencijal za regeneraciju, ali je taj proces aktivno kočen.

Šta se desilo kada je protein blokiran?

Naučnici su miševima ubrizgali molekul koji inhibira 15-PGDH. Rezultati su bili iznenađujući:

• Hrskavica nije samo prestala da propada
• Počela je da se zadebljava
• Vratila se na nivoe tipične za mnogo mlađe životinje

Još važnije, nova hrskavica nije bila ožiljkasto tkivo.

Prava hrskavica, ne „zakrpa“

Većina postojećih terapija proizvodi tzv. fibrohrskavicu, koja:

• nije potpuno glatka
• stvara trenje
• vremenom se ponovo oštećuje

Ova nova metoda je, međutim, dovela do stvaranja hijaline hrskavice – iste one savršeno glatke površine koja postoji u zdravim zglobovima.

Da bi se to ilustrovalo:
Ako bi zdravo koleno bilo veličine klizališta, najveća neravnina bila bi tanja od vlasi kose.
Upravo takav nivo preciznosti je ponovo postignut.

Bez matičnih ćelija – reprogramiranje postojećih

Jedan od najzanimljivijih aspekata istraživanja jeste to što nisu korišćene matične ćelije.

Umesto toga, lek:

• „reprogramira“ postojeće ćelije
• sprečava ih da se ponašaju kao stare i propadajuće
• podstiče ih da ponovo proizvode zdravu hrskavicu

Ćelije se, metaforički rečeno, ponašaju kao da su ponovo mlade.

Šira primena: povrede i artritis kod mladih

Ovo otkriće nije važno samo za starije osobe.

• Čak 50% ljudi sa pokidanom prednjom ukrštenom ligamentom (ACL) razvije artritis u roku od 15 godina
• U eksperimentu, miševi sa ACL-sličnim povredama koji su dobijali terapiju imali su gotovo beznačajne znake artritisa

To ukazuje na potencijal i u prevenciji, ne samo lečenju.

Šta je sa ljudima?

Istraživači su testirali terapiju i na ljudskoj hrskavici uzetoj tokom stvarnih operacija zamene kolena.

• Čak i teško oštećeno tkivo
• Počelo je da proizvodi novu, zdravu hrskavicu u roku od nekoliko dana

Važno je naglasiti:
Ovo su još uvek laboratorijski i predklinički rezultati, ali su veoma ohrabrujući.

Koliko smo daleko od terapije?

Oralna verzija leka već se nalazi u Fazi 1 kliničkih ispitivanja za slabost mišića i pokazala se bezbednom kod ljudi. To znači da je prelazak sa operacije od 50.000 dolara na pilulu ili injekciju verovatno pitanje vremena, a ne mogućnosti.

Zaključak

Ovo istraživanje označava mogući zaokret u medicini zglobova:

• od usporavanja propadanja
• ka aktivnoj regeneraciji hrskavice

Iako su potrebna dodatna klinička ispitivanja, otkriće sa Stanforda može predstavljati početak kraja hroničnog bola u zglobovima i potrebe za masovnim ugradnjama veštačkih zglobova.

Ako se rezultati potvrde kod ljudi, medicina bi mogla ući u novu eru – eru obnove, a ne zamene.