Kvalitet mesa u Srbiji: Šta stvarno jedemo?

Meso zauzima važno mesto u ishrani većine ljudi u Srbiji, kao izvor proteina, gvožđa i drugih esencijalnih nutrijenata. Ipak, sve češće se postavlja pitanje koliko je ono zaista kvalitetno i bezbedno za konzumaciju. Sa sve većom ponudom mesa i prerađevina u supermarketima, mesarama i maloprodajnim lancima, potrošači se suočavaju sa dilemom da li proizvodi sadrže aditive i hemikalije koje mogu uticati na zdravlje. Dok prerađeno meso poput kobasica, šunki i salama gotovo uvek sadrži razne dodatke, sveže meso može biti potpuno prirodno – ali samo ako potiče iz proverenih izvora i uz adekvatnu kontrolu.

Uz to, u poslednjih nekoliko godina cena mesa u Srbiji značajno je porasla, što dodatno utiče na izbor potrošača. Skupoća mesa primorava mnoge da traže povoljnije proizvode, često iz masovne industrijske proizvodnje, gde su primena aditiva i hemijskih sredstava češća. Ovo postavlja pitanje: da li zbog uštede plaćamo ne samo veću cenu, već i potencijalni rizik po zdravlje? Razumevanje kvaliteta mesa i prisustva aditiva postaje ključno za svakoga ko želi da vodi zdrav život, ali i da pametno troši novac.

Kvalitet mesa na srpskom tržištu

Kvalitet mesa u Srbiji zavisi od nekoliko faktora:

• Poreklo mesa – domaće meso sa farmi često je kvalitetnije jer se životinje hrane prirodnom ishranom, dok meso iz uvoza ponekad dolazi iz industrijskih farmi gde se koriste brzi uzgoj i hormoni rasta.
  
• Uslovi čuvanja – svežina mesa zavisi od temperature i higijene tokom transporta i skladištenja.
  
• Vrsta proizvoda – prerađevine poput kobasica i salama gotovo uvek sadrže aditive, dok sveže meso može biti bez njih, ali postoji rizik od neadekvatnog tretmana i kontaminacije.

Studije i kontrole Agencije za bezbednost hrane Srbije (ABFS) pokazuju da veći deo mesa na tržištu zadovoljava zakonske norme, ali upozoravaju da potrošači treba da budu oprezni sa jeftinijim i masovno pakovanim proizvodima.

Da li se u meso dodaju aditivi?

U industriji mesa širom sveta, pa tako i u Srbiji, uobičajena je praksa korišćenja određenih aditiva, ali u skladu sa zakonima. Oni mogu imati različitu svrhu:

1. Pojačivači ukusa i soli – najčešće mononatrijum glutamat (MSG) i razne soli koje poboljšavaju ukus mesa i produžavaju rok trajanja.
   
2. Sredstva za očuvanje svežine – nitrati i nitriti u prerađenom mesu (kobasice, salame, suhomesnati proizvodi) koji sprečavaju razvoj bakterija poput Clostridium botulinum.
   
3. Poboljšivači boje – u nekim proizvodima se koriste aditivi koji čuvaju crvenu boju mesa, da bi proizvod izgledao sveže.
   
4. Emulgatori i veziva – kod mlevenog mesa ili kobasica koji pomažu da proizvod ima ujednačenu teksturu i sprečavaju razdvajanje masnoće i mesa.

Važno je napomenuti da legalno korišćeni aditivi imaju dozvoljene granice i smatraju se bezbednim, ali prekomerna upotreba ili nelegalna praksa može biti štetna.

Kako prepoznati kvalitetno meso?

1. Pogledajte deklaraciju – birajte proizvode sa jasnim sastavom i bez nepotrebnih hemijskih dodataka.
   
2. Proverite boju i miris – sveže meso treba da bude svetlo crveno, bez jakog neprijatnog mirisa.
   
3. Kupujte kod proverenih dobavljača – manje mesare i domaći proizvođači često nude kvalitetnije i zdravije meso.
   
4. Izbegavajte previše prerađeno meso – kobasice i salame često imaju najviše aditiva i soli.

Zaključak

Meso u Srbiji može biti kvalitetno, ali potrošači moraju biti pažljivi pri izboru proizvoda. Aditivi su prisutni u prerađenim mesnim proizvodima i služe za očuvanje svežine i poboljšanje ukusa, ali nisu nužno prisutni u svežem mesu. Najsigurnije je birati domaće, sveže meso i proverene proizvođače, a industrijske prerađevine koristiti umereno.