ADHD i biološki sat: zašto osobe sa ADHD-om često kasno ležu i teško ustaju?
Sve veći broj naučnih dokaza ukazuje na to da je poremećaj cirkadijalnog ritma klinički značajan i veoma čest kod velike podgrupe osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Ovaj pregled objedinjuje više linija dokaza koje pokazuju snažnu povezanost ADHD-a sa tzv. „večernjim hronotipom“ (osobe koje prirodno kasno ležu i kasno se bude) i biološkim markerima koji kasne u odnosu na uobičajeni ritam.
Poremećaji spavanja su izraženi:
- nesanica i problemi sa snom javljaju se kod do 80% odraslih sa ADHD-om i do 82% dece
- kašnjenje ciklusa spavanje–budnost prisutno je kod do 78% obolelih
- početak lučenja melatonina u uslovima slabog svetla (DLMO) kasni u proseku 45 minuta kod dece i 90 minuta kod odraslih
Ove promene su praćene:
- oslabljenim i pomerenim ritmom kortizola
- manjim volumenom pinealne (epifizne) žlezde
- oslabljenim ritmom tzv. „satnih gena“ (BMAL1 i PER2)
Mnogi ljudi sa ADHD-om znaju taj osećaj: mozak „radi punom parom“ kasno uveče, san nikako da dođe, a jutra su iscrpljujuća. Nauka danas potvrđuje da ovo nije stvar loših navika, već često posledica poremećenog biološkog sata.
Šta je biološki (cirkadijalni) sat?
To je unutrašnji mehanizam koji reguliše:
- kada smo pospani
- kada smo budni
- kada se luče hormoni poput melatonina i kortizola
- nivo energije tokom dana
Kod većine ljudi ovaj sat prati dan i noć. Kod velikog broja osoba sa ADHD-om – taj sat kasni.
Koliko je to često?
Istraživanja pokazuju da:
- čak 3 od 4 osobe sa ADHD-om imaju pomeren ritam spavanja
- više od 80% dece i odraslih sa ADHD-om ima probleme sa snom
- melatonin (hormon sna) se kod njih luči kasnije nego kod drugih ljudi
Šta se dešava u telu?
Kod ADHD-a:
- melatonin kasni i ponekad se luči i tokom dana
- kortizol (hormon budnosti) je slabiji ujutru
- mozak teže „prebacuje“ telo u režim sna ili budnosti
Zato osobe sa ADHD-om često:
- ne mogu da zaspu pre ponoći
- imaju osećaj da su „najživahnije“ uveče
- teško se bude i osećaju se umorno ujutru
Može li se biološki sat „resetovati“?
Dobra vest: da, može – barem delimično.
Najefikasniji pristupi su:
- fiksno vreme buđenja, čak i vikendom
- jutarnje izlaganje jakom svetlu
- izbegavanje ekrana i jake svetlosti uveče
- redovna fizička aktivnost
- po potrebi, male doze melatonina uz savet lekara
Studije pokazuju da kada se biološki sat pomeri ranije:
- san se poboljšava
- koncentracija raste
- impulsivnost i hiperaktivnost se smanjuju
Da li je ADHD „bolest biološkog sata“?
Ne u potpunosti. Ali kod velikog broja ljudi poremećen biološki ritam značajno pogoršava simptome. Zato se danas sve više govori o tome da terapija ADHD-a treba da uključi i rad na snu i cirkadijalnom ritmu, a ne samo lekove i psihoterapiju.
