Prema njihovim analizama, način ishrane se globalno menja – ljudi se sve više okreću jeftinim, industrijski prerađenim obrocima, umesto svežim i celovitim namirnicama. Ovaj trend povećava verovatnoću razvoja brojnih hroničnih bolesti, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2 i depresiju.

U članku objavljenom u Lancetu, istraživači pozivaju vlade da uvedu upozorenja na deklaracijama i više poreze za UPF proizvode, kako bi se obezbedila sredstva za dostupniju i nutritivno kvalitetniju hranu.

Ipak, deo naučnika naglašava da ova analiza ne dokazuje direktnu uzročnu vezu između UPF hrane i bolesti, te da su potrebne dodatne, detaljnije kliničke studije.

Sumnje i kritike naučne zajednice

Neki stručnjaci smatraju da je teško razdvojiti uticaj ultra-prerađene hrane od drugih faktora u životu ljudi – načina života, navika, nivoa fizičke aktivnosti ili socioekonomskog statusa.

Takođe, kritičari Nova sistema klasifikacije hrane ističu da se previše fokusira na nivo obrade, a premalo na nutritivnu vrednost. Primeri: integralni hleb, neke žitarice za doručak, nemasni jogurti, dečja formula i riblji štapići – svi se formalno vode kao ultra-prerađeni, iako sadrže korisne nutrijente.

Prof. Kevin McConway, stručnjak za primenjenu statistiku sa Open Universityja, navodi:
„Ovakve studije mogu da pokažu korelaciju, ali ne mogu sa sigurnošću utvrditi uzrok i posledicu.“
Dodaje i da „postoji prostor za sumnju i da su potrebna dodatna istraživanja“.

Šta tačno u UPF hrani može biti problematično?

Još nije potpuno jasno koja tačno komponenta ultra-prerađene hrane može doprinositi bolestima.
Prof. Jules Griffin sa Univerziteta u Aberdinu ističe da procesuiranje hrane ima i pozitivne strane, ali da je neophodno dodatno istražiti kako različiti procesi utiču na zdravlje.

Industrija hrane, koju predstavlja Food and Drink Federation (FDF), brani UPF uz tvrdnju da i ultra-prerađene namirnice mogu biti deo balansirane ishrane — poput smrznutog graška ili integralnog hleba.

Iz FDF-a navode da su proizvođači poslednjih godina značajno smanjili količine šećera i soli u mnogim proizvodima, u skladu sa smernicama vlade.

Šta kažu savetodavna tela?

Britanski Naučni savet za ishranu (SACN) ranije ove godine ocenio je da je povezanost između velike konzumacije ultra-prerađene hrane i loših zdravstvenih ishoda „zabrinjavajuća“.
Ipak, naglašavaju da još nije jasno da li su ti proizvodi štetni zbog samog procesa obrade ili zbog toga što su često bogati kalorijama, zasićenim mastima, solju i dodatim šećerima.

Trenutne preporuke u Ujedinjenom Kraljevstvu su iste: jesti više voća, povrća i vlakana, a smanjiti unos šećera, masti i soli.

Kako se definiše ultra-prerađena hrana?

UPF proizvodi obično sadrže više od pet sastojaka koje ne biste koristili kod kuće, poput:

• emulgatora
• konzervansa
• veštačkih boja
• aroma
• sladila i drugih aditiva

Primeri uključuju: kobasice, grickalice, peciva, kekse, instant supe, gazirane sokove, sladoled i većinu industrijskog hleba.

Istraživanja pokazuju da se udeo ovakve hrane ubrzano povećava širom sveta, narušavajući kvalitet ishrane — previše šećera i loših masti, premalo vlakana i proteina.

Šta kaže velika globalna analiza?

Ovaj pregled, koji je izradio tim od 43 stručnjaka na osnovu 104 dugoročne studije, pokazuje da veći unos ultra-prerađene hrane može biti povezan sa većim rizikom od najmanje 12 zdravstvenih problema, uključujući:

• dijabetes tipa 2
• kardiovaskularne bolesti
• bolesti bubrega
• depresiju
• prevremenu smrtnost iz bilo kog razloga

Autor pregleda, prof. Carlos Monteiro sa Univerziteta u Sao Paulu, upozorava da globalni rast UPF proizvoda potiskuje sveže i minimalno obrađene namirnice.

Navodi da ovu promenu podstiču velike korporacije koje ostvaruju ogromne profite kroz agresivan marketing i politički lobi protiv regulacije.

Dr Phillip Baker sa Univerziteta u Sidneju kaže da je potreban „snažan, ujedinjen globalni odgovor javnog zdravlja — sličan onome u borbi protiv duvanske industrije“.

Iako pregled priznaje da nedostaje dovoljno kliničkih studija koje bi jasno objasnile mehanizme uticaja UPF hrane, autori naglašavaju da to ne bi trebalo da odlaže mere zaštite javnog zdravlja.

The post Ultra-prerađena hrana je globalna pretnja po zdravlje, upozoravaju stručnjaci first appeared on Puls zdravlja.

Tri metode koje su trenutno u središtu pažnje istraživača širom sveta su Deep Brain Stimulation (DBS), stimulacija vagusnog živca (VNS) i fokusirani ultrazvuk. Sve tri imaju zajednički cilj – da precizno utiču na moždane krugove koji regulišu raspoloženje, pokrete, emocije i percepciju bola, ali bez potrebe za invazivnim hirurškim zahvatima na klasičan način.

Šta je Deep Brain Stimulation (DBS)?

Deep Brain Stimulation, ili duboka moždana stimulacija, podrazumeva implantaciju tankih elektroda u određene delove mozga. One se povezuju sa malim uređajem (slično pejsmejkeru) koji šalje električne impulse i time reguliše nepravilne moždane signale.

Ova metoda se već godinama uspešno koristi kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i distonijom, a novija istraživanja pokazuju da DBS može imati izuzetne efekte i kod teških depresija otpornih na terapiju, OKP-a, pa čak i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Studije objavljene 2024. i 2025. godine ukazuju da DBS može promeniti aktivnost tzv. „limbičkih petlji“ — područja mozga povezanih sa emocijama i nagradom. Time se direktno utiče na neurohemijski disbalans koji stoji iza depresivnih stanja.

Stimulacija vagusnog živca (VNS)

Vagusni živac je jedan od najdužih i najvažnijih nerava u telu — povezuje mozak sa srcem, plućima, crevima i brojnim unutrašnjim organima. Stimulacijom ovog živca moguće je umiriti nervni sistem, smanjiti upalu i uspostaviti ravnotežu između simpatičkog („stresnog“) i parasimpatičkog („opuštajućeg“) sistema.

Vagus nerve stimulation (VNS) koristi male električne impulse da aktivira ovaj nerv, a efekti mogu biti izuzetno korisni kod epilepsije, depresije otporne na lekove, pa i hroničnih bolnih sindroma.

Postoje i neinvazivne verzije VNS uređaja, koje se postavljaju spolja – na vrat ili uho – i već su u upotrebi u kliničkim istraživanjima. Neke studije pokazuju da redovna stimulacija može značajno smanjiti simptome depresije i poboljšati san, koncentraciju i emocionalnu stabilnost.

Fokusirani ultrazvuk – precizna terapija bez operacije

Jedna od najzanimljivijih i najbrže napredujućih tehnologija u neurološkoj medicini jeste fokusirani ultrazvuk (FUS – Focused Ultrasound Stimulation).

Za razliku od klasičnog ultrazvuka koji samo snima slike, fokusirani ultrazvuk koristi visokofrekventne talase da ciljano stimuliše ili deaktivira određene neuronske zone – bez potrebe za otvaranjem lobanje ili implantacijom elektroda.

Ova metoda se trenutno ispituje u tretmanima Parkinsonove bolesti, esencijalnog tremora, Alchajmerove bolesti, pa čak i kod depresije i OKP-a.

Najnovija istraživanja sa univerziteta Stanford i MIT pokazuju da fokusirani ultrazvuk može precizno „preoblikovati“ moždane mreže povezane sa emocionalnim reakcijama — i to na potpuno bezbolan način.

Prednosti i izazovi

Sve tri metode nude ogroman potencijal jer omogućavaju ciljanu, personalizovanu terapiju bez nuspojava koje su česte kod klasičnih lekova (poput sedacije, debljanja, ili oštećenja jetre).

Međutim, izazovi i dalje postoje:

• visoka cena i složenost procedura,
• potreba za dugotrajnim praćenjem pacijenata,
• kao i etička pitanja oko direktne stimulacije mozga i promene ponašanja.

Zbog toga se većina ovih tretmana još uvek sprovodi u okviru kliničkih ispitivanja i specijalizovanih centara.

Budućnost lečenja mozga

Granica između neurologije, psihijatrije i tehnologije sve više nestaje. Umesto da se posmatraju kao odvojene discipline, danas se spajaju u polje poznato kao neuroinženjering – oblast koja kombinuje biologiju, elektroniku i veštačku inteligenciju kako bi mozak bolje razumeo samog sebe.

U narednim godinama, očekuje se razvoj pametnih, adaptivnih stimulatora koji će sami prepoznavati promene u moždanoj aktivnosti i prilagođavati terapiju u realnom vremenu. To bi moglo značiti novi početak za milione ljudi koji žive sa hroničnim neurološkim i psihijatrijskim poremećajima.

The post Neurotehnologija nove generacije: kako DBS, VNS i fokusirani ultrazvuk menjaju lečenje mozga first appeared on Puls zdravlja.

Rani faktori rizika – srce i šećerna bolest

Studija je otkrila da osobe koje razviju srčane bolesti, atrijalnu fibrilaciju ili dijabetes pre 55. godine imaju znatno veće šanse da obole od demencije. Ovo ukazuje na to da period ranog i srednjeg životnog doba može biti presudan za očuvanje zdravlja mozga.

Kritični period između 55. i 70. godine

Istraživači su takođe utvrdili da se rizik od demencije udvostručuje kod osoba koje u tom periodu dožive moždani udar ili razviju mentalne probleme poput anksioznosti i depresije. Upravo tada mentalno zdravlje i cerebrovaskularne bolesti postaju ključni faktori rizika.

Multimorbiditet – više bolesti, veći rizik

Čak 80% obolelih od demencije ima najmanje dve hronične bolesti. Ono što je novo u ovom istraživanju jeste jasnije razumevanje koje bolesti i u kom životnom periodu najviše doprinose razvoju demencije.

Profesor Sana Suri iz Oksforda ističe:
„Iako smo već znali da prisustvo više bolesti povećava rizik od demencije, nismo imali preciznu sliku o tome koje kombinacije imaju najveći uticaj i u kom trenutku života. Ovo istraživanje upravo to razjašnjava.“

Šta dalje?

Nalazi studije ukazuju da bi strategije prevencije trebalo prilagoditi uzrastu:

• U ranoj i srednjoj životnoj dobi fokusirati se na prevenciju i kontrolu kardiovaskularnih problema i dijabetesa.
  
• U kasnijem srednjem dobu (50–70 godina) posvetiti posebnu pažnju mentalnom zdravlju i prevenciji moždanih udara.

Autori istraživanja naglašavaju da su potrebne dodatne studije na raznovrsnijim populacijama, kako bi se potvrdili rezultati i razvile personalizovane strategije smanjenja rizika.

Demencija nije samo posledica starosti

Demencija nije samo posledica starosti, već često rezultat niza zdravstvenih problema koji se javljaju ranije u životu. Briga o srcu, metabolizmu i mentalnom zdravlju u pravim životnim fazama može biti ključna za očuvanje zdravlja mozga u poznijim godinama.

The post Istraživanje pokazuje: Anksioznost i depresija udvostručuju rizik od demencije first appeared on Puls zdravlja.

U vremenu kada se od nas očekuje da budemo stalno dostupni, funkcionalni, uspešni i nasmejani, depresija se često krije iza društvenih maski. Mnogi je ignorišu, ne prepoznaju, ili se stide da o njoj govore. Ali depresija ne bira – pogađa i mlade i stare, i zaposlene i nezaposlene, i muškarce i žene.

Na Balkanu, gde su mentalni poremećaji i dalje obavijeni stigmom, hiljade ljudi žive sa depresijom bez ikakve podrške. Prema dostupnim podacima, u Srbiji između 400.000 i 500.000 ljudi u nekom trenutku doživi simptome depresije – ali se samo manji broj njih ikada obrati stručnjaku. Mnogi pate u tišini, pokušavajući da “se saberu”, “izdrže” ili “prođu kroz to sami”, dok ih bolest iznutra polako izjeda.

U nastavku ovog teksta, saznaćete koji su simptomi depresije, šta je izaziva, kako se leči i da li se može prevenirati – uz oslonac na savremene studije, iskustva iz Srbije i regiona, kao i najnovije smernice u oblasti mentalnog zdravlja.

Šta je tačno depresija?

Depresija je mentalni poremećaj koji se karakteriše upornim osećajem tuge, gubitkom interesovanja i energije, niskim samopouzdanjem i osećajem beznadežnosti. Važno je razlikovati depresiju od povremenog lošeg raspoloženja – depresija traje duže, dublje pogađa osobu i ometa svakodnevni život.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da više od 280 miliona ljudi širom sveta živi sa depresijom. U Srbiji, prema istraživanju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, oko 6,5% odrasle populacije pokazuje simptome depresije, dok je u regionu taj broj sličan, a u nekim delovima čak i viši.

Koji su simptomi depresije?

Simptomi depresije se mogu manifestovati psihički, emocionalno i fizički. Neki od najčešćih znakova su:

• Stalna tuga, praznina ili razdražljivost
• Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekad pričinjavale zadovoljstvo
• Poremećaji spavanja – nesanica ili prekomerno spavanje
• Umor i manjak energije, čak i nakon odmora
• Poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka
• Osećaj bezvrednosti, krivice, bespomoćnosti
• Fizički simptomi poput glavobolja, bolova u telu, problema sa varenjem
• Mračne misli i u težim slučajevima – suicidalne ideje

U Srbiji je posebno zabrinjavajuće što se depresija često ne prepoznaje na vreme – kako kod pojedinaca, tako ni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Mnogi je i dalje vide kao „lenjost“, „fazu“ ili „slab karakter“, što dodatno otežava pravovremeno lečenje.

Kako i zašto nastaje depresija?

Depresija je složen poremećaj i ne postoji jedan uzrok. Obično se razvija kao kombinacija više faktora:

• Genetska predispozicija – ako neko u porodici ima istoriju depresije, rizik je veći.
• Biohemijski disbalans u mozgu, naročito serotonina, dopamina i norepinefrina.
• Psihološki faktori – trauma, stres, gubitak bliske osobe, emotivni šokovi.
• Socijalni faktori – usamljenost, nezaposlenost, siromaštvo, porodični problemi.
• Hronične bolesti – osobe koje žive sa teškim oboljenjima (npr. kancer, dijabetes) često razvijaju depresivne simptome.
• Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, uključujući alkohol.

U regionu Balkana, dodatni izazov su ekonomska nesigurnost, migracije, porodični konflikti i nizak stepen mentalne pismenosti. Studije pokazuju da u postkonfliktnim društvima, poput bivših jugoslovenskih republika, stopa depresije i anksioznosti je viša nego u proseku EU.

Kako se leči depresija?

Dobra vest je da depresija jeste izlečiva, pogotovo kada se prepozna i krene na vreme sa lečenjem. Lečenje obuhvata:

1. Psihoterapiju – najčešće kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), psihodinamsku ili interpersonalnu terapiju. Rad sa terapeutom pomaže da se razumeju uzroci, nauče tehnike suočavanja i izgrade zdravije navike mišljenja.
2. Farmakoterapiju – antidepresivi (npr. SSRI – selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina) mogu pomoći da se uspostavi biohemijska ravnoteža u mozgu. Lekove uvek mora propisati psihijatar.
3. Kombinaciju terapije i lekova, što se u praksi pokazalo kao najefikasnije kod umerenih do teških oblika depresije.
4. Podršku porodice i prijatelja – razumevanje i prisutnost bližnjih često igraju presudnu ulogu u oporavku.

U Srbiji, nažalost, pristup besplatnoj psihoterapiji je i dalje ograničen, i većina ljudi se oslanja na privatne terapeute, što može biti finansijski opterećujuće. Ipak, postoje i centri za mentalno zdravlje pri domovima zdravlja, kao i SOS telefoni i udruženja koja pružaju besplatnu pomoć.

Može li se depresija sprečiti?

Prevencija depresije nije uvek moguća, ali postoji niz stvari koje značajno smanjuju rizik:

• Redovna fizička aktivnost (dokazano podiže nivo serotonina i dopamina)
• Kvalitetan san i izbalansirana ishrana
• Održavanje društvenih veza, razgovor sa prijateljima
• Tehnike upravljanja stresom – meditacija, mindfulness, vođenje dnevnika
• Traženje pomoći na vreme – odlazak kod terapeuta ne znači slabost, već hrabrost

Studija iz Hrvatske iz 2022. godine pokazala je da osobe koje se redovno bave fizičkom aktivnošću imaju 35% manju šansu da razviju simptome depresije, dok je u Sloveniji primena programa “Zdravi stilovi života” u školama dovela do značajnog pada anksioznosti i depresivnosti među adolescentima.

Depresija nije slabost. To je bolest – tiha, ali razorna, ako se ignoriše. Ali isto tako, to je stanje iz kojeg se može izaći. Uz pravu podršku, znanje i stručnu pomoć, ljudi se vraćaju sebi, vraćaju životu. Najvažnije je – ne ćutati. Bilo da se tiče vas ili nekog vama bliskog, razgovor i traženje pomoći su prvi i najhrabriji korak.

The post Depresija: Tiha bolest savremenog doba first appeared on Puls zdravlja.

Šta je zapravo industrijski šećer?

Industrijski šećer je prerađeni oblik saharoze, dobijen najčešće iz šećerne trske ili repe. Tokom procesa rafinacije uklanjaju se svi prirodni sastojci, poput vlakana, vitamina i minerala – ostavljajući iza sebe samo “prazne kalorije”.

Kako industrijski šećer utiče na naše telo?

1. Povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2

Jedna od najpoznatijih posledica prekomerne konzumacije šećera jeste gojaznost, posebno kod dece. Šećer naglo podiže nivo glukoze u krvi, što dovodi do pojačanog lučenja insulina. Vremenom, organizam postaje otporan na insulin, što je prvi korak ka inzulinskoj rezistenciji i dijabetesu tipa 2.

2. Hrani upalne procese u telu

Industrijski šećer podstiče hronične upale – osnovu mnogih savremenih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, autoimune poremećaje, pa čak i neke vrste raka. Dugotrajna upotreba rafinisanog šećera može oslabiti imunitet i opteretiti telo oksidativnim stresom.

3. Negativno utiče na mozak i raspoloženje

Studije pokazuju da prekomerna konzumacija šećera može biti povezana sa anksioznošću, depresijom i problemima sa koncentracijom. Iako nas šećer kratkoročno „podigne“, taj efekat brzo splasne, ostavljajući nas iscrpljenim i razdražljivim.

4. Ubrzava starenje kože

Šećer se vezuje za proteine u telu u procesu poznatom kao glikacija, što oštećuje kolagen i elastin – glavne komponente zdrave i mladalačke kože. Posledica je pojava bora, opuštenosti i gubitka sjaja.

5. Zavisnost poput droge

Rafinisani šećer izaziva naglo lučenje dopamina – hormona zadovoljstva. Zbog toga često posežemo za još jednim slatkišem, pa još jednim… Naučnici upoređuju ovaj mehanizam sa efektima koje izazivaju određene droge – zato nije čudno što odvikavanje od šećera može izazvati simptome slične apstinenciji.

Gde se sve krije industrijski šećer?

Najveći problem je što se industrijski šećer često nalazi u namirnicama koje nisu slatke: u hlebu, sosovima, suhomesnatim proizvodima, čak i u “zdravim” žitnim pahuljicama. Proizvođači ga često kriju iza naziva kao što su: dekstroza, glukoza, fruktozni sirup, maltodekstrin, invertni šećer, saharoza, sirup od agave i mnogi drugi.

Kako smanjiti unos industrijskog šećera?

• Čitajte etikete pažljivo – i ne verujte uvek rečima “fit”, “light” ili “bez masti”.
• Birajte celovite namirnice – što manje obrađene, to bolje.
• Zamenite beli šećer zdravijim alternativama u umerenim količinama, poput meda, urmi, kokosovog šećera ili javorovog sirupa.
• Vežbajte i dovoljno spavajte – jer manjak energije i stres često bude želju za slatkišima.

Zaključak

Industrijski šećer nije nešto što bi trebalo da bude zabranjeno ili potpuno izbačeno – ali ga treba svesno kontrolisati. Nije problem u tome što povremeno pojedemo parče torte. Problem je kad ne znamo koliko ga zapravo unosimo svakog dana, i kad nam organizam više ne zna da funkcioniše bez tog “slatkog pogona”.

Na kraju, zdravlje se ne gradi zabranama, već svakodnevnim, pametnim izborima. A jedan od najboljih izbora koje možete napraviti – jeste da smanjite unos industrijskog šećera i birate prirodnije alternative.

The post Gorka istina o slatkom otrovu: Štetnost industrijskog šećera first appeared on Puls zdravlja.

Problem je što veliki broj ljudi, čak i oni koji vode računa o ishrani i zdravlju, pate od nedostatka vitamina D, često nesvesni simptoma koje on može izazvati. Umor, loše raspoloženje, slab imunitet, pa čak i bolovi u kostima – sve to mogu biti tihi znaci da vašem telu fali ovaj ključni vitamin.

U nastavku teksta saznaćete zašto je vitamin D toliko važan, kako ga možete prirodno uneti, kako prepoznati njegov nedostatak i kada je vreme da posegnete za suplementima. Jer kada znate šta vam nedostaje – možete da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem.

Zašto je vitamin D važan?

Vitamin D ima brojne korisne efekte na organizam, a najvažniji su:

• Održavanje zdravlja kostiju i zuba – Pomaže apsorpciju kalcijuma i fosfora, što je ključno za jake kosti i zube.
• Podrška imunom sistemu – Povećava otpornost na infekcije i pomaže organizmu u borbi protiv virusa i bakterija.
• Prevencija depresije i poboljšanje raspoloženja – Nedostatak vitamina D povezuje se s depresijom i umorom.
• Podrška zdravlju srca i krvnih sudova – Neke studije pokazuju da optimalni nivoi vitamina D mogu smanjiti rizik od bolesti srca.
• Smanjenje rizika od autoimunih bolesti – Utiče na regulaciju imunog sistema, što može pomoći u sprečavanju bolesti poput multiple skleroze.

Izvori vitamina D

Vitamin D se može uneti na tri načina:

1. Sunčeva svetlost
   • Najprirodniji izvor. Dovoljno je 10–30 minuta izlaganja suncu nekoliko puta nedeljno (u zavisnosti od tipa kože i geografske lokacije).
2. Ishrana
   • Namirnice bogate vitaminom D su:
     • Masna riba (losos, sardine, tuna)
     • Riblje ulje (posebno ulje bakalara)
     • Žumance
     • Pečurke izložene UV svetlu
     • Obogaćene namirnice (mleko, sokovi, žitarice)
3. Dodaci ishrani
   • Kada sunce i ishrana nisu dovoljni, preporučuju se suplementi vitamina D3 (cholecalciferol), posebno tokom zime ili kod osoba sa povećanim rizikom od deficita.

Simptomi nedostatka vitamina D

Nedostatak ovog vitamina je veoma čest, naročito u hladnijim klimama i kod osoba koje provode mnogo vremena u zatvorenom. Simptomi uključuju:

• Umor i slabost
• Česte prehlade i infekcije
• Bolovi u kostima i leđima
• Depresivno raspoloženje
• Gubitak kose
• Slab rast kod dece
• Osteoporoza kod starijih

Preporučene dnevne doze

• Bebe (0–12 meseci): 400 IU (10 µg)
• Deca i odrasli do 70 godina: 600–800 IU (15–20 µg)
• Stariji od 70 godina: 800 IU i više, po preporuci lekara
• Trudnice i dojilje: 600 IU i više

Uzimanje većih doza moguće je uz nadzor lekara, jer prekomerna količina može izazvati neželjene efekte.

The post Ovaj vitamin ti može promeniti život – i verovatno ga ne unosiš dovoljno! first appeared on Puls zdravlja.

Naše telo je velika filharmonija kojom diriguje mozak, rekla je doktorka Ljiljana Simić specijalista psihijatrije.

Telo i um su u koheziji, iako dva entitea, trebalo bi ih posmatrati kao jedinstveni mehanizam budući da standardna medicina sve više odgovora traži u psihoneuroimunologiji kao grani koja se bavi uticajima mentalnih procesa na fizičko zdravlje.

Doktorka psihijatrije je dala odgvore na uticaj stresa i njegovu manifestaciju na određene organe, kao i kortizol koji se luči prilikom stresa. Dr Simić je takođe govorila i o ozbiljnim psihijatrijskim bolestima, kao što su psihoze, ali i o stigmi koja prati pacijente.

Jedan deo emisije posvetili smo i oblasti poremećaja ličnosti kao i načinu funkcionisanja ovakvih pacijenata, te u kojim situacijama i kada se oni obraćaju za pomoć:

The post Stres, anksioznost i depresija: Najteže bolesti “iz glave” moguće je izlečiti! first appeared on Puls zdravlja.