Ova tropska biljka poreklom je iz Južne Amerike, najverovatnije iz oblasti današnje Brazila i Paragvaja. U Evropu je stigla zahvaljujući moreplovcima u 15. veku, a danas se uzgaja u tropskim i suptropskim regionima širom sveta – naročito na Havajima, Filipinima, Kostariki, Tajlandu i u nekim delovima Afrike.

Po hemijskom sastavu, ananas je izuzetno bogat hranljivim materijama. U 100 grama sadrži oko 50 kalorija, gotovo bez masti, a sa visokim udelom vode (oko 86%) i prirodnih šećera – što ga čini laganim i osvežavajućim.

Vitamini koje sadrži ananas:

• Vitamin C (u velikim količinama – oko 80 mg na 100 g)
• Vitamin B1 (tiamin)
• Vitamin B6 (piridoksin)
• Folna kiselina (vitamin B9)
• Niacin (B3)
• Pantotenska kiselina (B5)

Minerali prisutni u ananasu:

• Mangan (veoma visok sadržaj – važan za kosti, metabolizam i antioksidativne procese)
• Kalijum
• Magnezijum
• Kalcijum
• Gvožđe (u manjim količinama)
• Fosfor

Pored toga, ananas je izvor dijetetskih vlakana i enzima – naročito bromelaina, koji je zaslužan za mnoge zdravstvene benefite ovog voća.

Karakteristike ananasa

Ananas (lat. Ananas comosus) potiče iz Južne Amerike, a danas se uzgaja širom tropskih i suptropskih područja. Plod je prepoznatljiv po svojoj bodljikavoj kori i karakterističnom “perjanici” od listova na vrhu. Unutrašnjost je zlatno-žute boje, puna soka i prirodnih šećera.

Zdravstveni benefiti ananasa

1. Bogat vitaminima i mineralima
Ananas je posebno bogat vitaminom C, koji jača imunitet, ubrzava zarastanje rana i poboljšava apsorpciju gvožđa. Tu su i vitamini B grupe, mangan, magnezijum i kalijum.

2. Pomaže varenje
Ananas sadrži enzim bromelain, koji pomaže u razgradnji proteina i smanjuje nadutost i probavne tegobe.

3. Protivupalno dejstvo
Bromelain ima i jaka antiinflamatorna svojstva, pa se koristi i u prirodnim terapijama za upale, sportsku regeneraciju i oporavak mišića.

4. Podržava zdravlje srca
Zahvaljujući antioksidansima, ananas pomaže u smanjenju oksidativnog stresa, poboljšava cirkulaciju i može doprineti boljoj funkciji krvnih sudova.

5. Blagotvoran za kožu
Vitamin C i enzimi iz ananasa mogu doprineti lepoj i negovanoj koži, ubrzati zaceljivanje akni i poboljšati ten.

Kako izabrati i čuvati ananas

• Zreo ananas ima prijatan miris na dnu ploda i blago elastičnu koru kada se pritisne.
• Boja kore treba da bude zlatno-žuta, ne potpuno zelena.
• Listovi na vrhu treba da budu čvrsti, ali se mogu lako izvući kada je ananas zreo.
• Čuvanje: Ako je ananas cel i zreo, čuvajte ga u frižideru do 4-5 dana. Isečen ananas stavite u zatvorenu posudu i konzumirajte u roku od 2 dana.

Saveti za sečenje ananasa

Sečenje ananasa mnogima deluje komplikovano, ali uz nekoliko koraka postaje jednostavno:

1. Odsecite vrh i dno ploda nožem.
2. Postavite ananas uspravno i oljuštite koru od vrha ka dnu u vertikalnim potezima.
3. Uklonite “oči” (male tvrde tačkice) koje su ostale u plodu.
4. Isecite ananas na kolutove, četvrtine ili kocke – po želji.
5. Po potrebi, odstranite središnji, tvrđi deo.

Dodatni saveti

• Ananas se odlično slaže sa mesom, posebno piletinom i svinjetinom, jer njegov enzim omekšava meso tokom mariniranja.
• Možete ga dodati u smutije, salate, salse, kolače ili grilovati.
• Pazite na količinu – prekomerna konzumacija može izazvati nadražaj usne duplje zbog bromelaina i kiselina.

Zaključak

Ananas je mnogo više od ukrasnog voća na tanjiru – on je dragocena voćka za zdravlje, sa brojnim mogućnostima za pripremu i konzumaciju. Uživajte u njegovim benefitima, uz malo truda oko pravilnog sečenja i čuvanja, i unesite tropsku svežinu u svoj dan!

The post Ananas – Zlatna tropska voćka koja čisti organizam i podiže imunitet first appeared on Puls zdravlja.

Bilo da je jedemo svežu direktno sa grane, sušenu kao popularne suve šljive, u kompotu, džemu ili rakiji – šljiva ima duboko ukorenjeno mesto u našoj kulturi i ishrani. Ono što je posebno fascinantno jeste činjenica da redovna konzumacija samo nekoliko šljiva dnevno može značajno doprineti zdravlju – od poboljšanja varenja, preko jačanja kostiju, do zaštite srca i mozga.

U svetu prepunom suplemenata i komplikovanih dijeta, šljiva stoji kao jednostavan, prirodan i pristupačan saveznik zdravlja.

Jedna šljiva vredi kao šaka borovnica – barem kada je reč o količini antioksidanasa. Ova skromna, ali izuzetno lekovita voćka, poznata kao nezaobilazna kraljica džemova, nosi još jednu „kraljevsku lentu“: jedan je od najboljih prirodnih saveznika protiv zatvora.

Šljiva je obavezna namirnica u gotovo svakoj domaćinskoj zimnici – koristi se za džemove, kompot, knedle, pa i za domaću rakiju. Ali ono što mnogi zaboravljaju jeste koliko je korisno jesti je i svežu, jer sadrži niz važnih nutrijenata:

• Vitamin C (5–8 mg na 100 g, u zavisnosti od sorte)
• Vitamin B6, B2 i B3
• Bakar, magnezijum, gvožđe, kalcijum i vitamin K
• Impresivnih 240 mg kalijuma na 100 g

Pored toga, šljiva je i niskokalorična – u proseku oko 45–50 kalorija na 100 g – i sadrži oko 2 g biljnih vlakana, što je čini idealnim izborom za one koji vode računa o zdravlju i liniji.

Prirodna pomoć za varenje i zatvor

Šljiva je odavno poznata kao prirodni laksativ, i to s razlogom. Njena efikasnost potiče od spojeva poput:

• Dihidroksi-fenil izatina – jedinjenja koje stimuliše rad creva
• Sorbitola – prirodnog šećernog alkohola koji omekšava stolicu
• Fenola i vlakana – koji dodatno potpomažu varenje

Redovna konzumacija 2–3 suve šljive dnevno (oko 25 g) već može pomoći u prevenciji zatvora, dok 100 g suvih šljiva dnevno (otprilike 10–12 komada) ima značajan terapeutski efekat.

Jače kosti i zdravije srce

Naučna istraživanja su pokazala da šljive imaju i brojne druge koristi za zdravlje:

• Povećanje gustine kostiju – Konzumacija 100 g suvih šljiva dnevno tokom tri meseca povećava markere za gustinu kostiju, naročito kod žena u postmenopauzi.
• Smanjenje rizika od raka debelog creva – zahvaljujući kombinaciji vlakana i antioksidanasa.
• Sniženje holesterola – Jedno istraživanje pokazalo je da jedenje 12 suvih šljiva dnevno tokom dva meseca značajno snižava nivo LDL („lošeg“) holesterola.

Koliko šljiva dnevno je dovoljno?

Već 25 g suvih šljiva (oko 3 komada) obezbeđuje oko 5% preporučene dnevne količine vlakana. To je odlično za početak. Preporučeni dnevni unos vlakana je:

• 25–30 g za odrasle muškarce
• 21–25 g za odrasle žene

Zato nutricionisti često savetuju da se dnevno konzumira između 5 i 10 suvih šljiva – idealno uz dovoljno tečnosti, kako bi efekat vlakana bio potpun.

Zaključak

Šljiva je mnogo više od običnog voća za džemove. Svakodnevna konzumacija ovog prirodnog „supervoća“ može:

• Poboljšati varenje
• Ojačati kosti
• Smanjiti holesterol
• Pomoći u borbi protiv zatvora
• Unaprediti zdravlje srca i krvnih sudova

Jednostavna, dostupna i moćna – šljiva je pravi primer da priroda ponekad nudi najefikasnije lekove u najskromnijem obliku.

The post Šljiva – skromno voće sa moćnim dejstvom: Evo šta se dešava kada je jedete svakog dana first appeared on Puls zdravlja.