Moringa (Moringa oleifera) potiče iz severne Indije, ali se danas uzgaja u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Često se naziva „čudesno drvo“ ili „drvo života“, jer se gotovo svi njeni delovi mogu koristiti – od listova i semenki do kore i korena. Ipak, listovi moringe smatraju se najvrednijim, jer sadrže visoke koncentracije vitamina, minerala, proteina i antioksidanasa. Posebno je zanimljivo to što u mnogim slučajevima moringa sadrži znatno veće količine vitamina nego voće i povrće koje se svakodnevno koristi u ishrani.

Vitamini u moringi i poređenje sa voćem

Listovi moringe se posebno ističu po sadržaju vitamina A, C, E i vitamina B-kompleksa, koji su ključni za normalno funkcionisanje organizma.

• Vitamin A (beta-karoten):
  Moringa sadrži oko 6–10 mg beta-karotena na 100 g, što je približno 10 puta više nego šargarepa. Vitamin A ima važnu ulogu u očuvanju vida, zdravlja kože i jačanju imuniteta.
  
• Vitamin C:
  Sveži list moringe sadrži oko 200 mg vitamina C na 100 g, dok narandža sadrži oko 50 mg. To znači da moringa ima oko 4 puta više vitamina C nego narandža, što je čini snažnim saveznikom u jačanju odbrambenog sistema organizma.
  
• Vitamin E:
  Sa približno 9 mg vitamina E na 100 g, moringa sadrži 3–4 puta više vitamina E nego bademi, koji su poznati kao dobar izvor ovog vitamina. Vitamin E deluje kao antioksidans i štiti ćelije od oštećenja.
  
• Vitamini B-kompleksa:
  Moringa sadrži znatno više vitamina B1, B2 i B6 u poređenju sa većinom voća. Na primer:
  • oko 8 puta više vitamina B1 nego banana
  • skoro 9 puta više vitamina B2 nego banana
  • oko 3 puta više vitamina B6 nego banana

Ovi vitamini imaju važnu ulogu u stvaranju energije, radu nervnog sistema i metabolizmu.

Načini upotrebe

Moringa se danas koristi u različitim oblicima: kao prah od sušenih listova, čaj, kapsule ili ulje dobijeno iz semenki, koje se često koristi u kozmetičkoj industriji.

Zaključak

Zbog izuzetno visokog sadržaja vitamina i poređenja sa uobičajenim voćem i povrćem, moringa se smatra jednom od nutritivno najbogatijih biljaka. Iako ne može zameniti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, može predstavljati vredan dodatak zdravim životnim navikama ako se koristi umereno i pravilno.

The post Moringa – prirodna superhrana sa izuzetnim nutritivnim vrednostima first appeared on Puls zdravlja.

Voće koje na prvi pogled izgleda kao mala zlatna kuglica umotana u papirnatu ljusku nosi mnoge nazive — Physalis peruviana, zlatna bobica, peruanska jagoda, inka bobica, cape gooseberry (na engleskom), pa čak i lampion voće, zbog svog karakterističnog omotača u obliku malog lampiona.

Ova biljka potiče iz Anda, planinskog područja Južne Amerike koje obuhvata Peru, Ekvador i Kolumbiju. Još su je drevni narodi Inka koristili kao lekovito i hranljivo voće, a danas je poznata širom sveta zbog svog jedinstvenog ukusa i bogatog sastava. Zanimljivo je da pripada porodici pomoćnica (Solanaceae), istoj porodici u koju spadaju i paradajz, krompir i paprika — što objašnjava zašto njen ukus ima blagu notu paradajza.

Danas se Physalis peruviana uzgaja u mnogim tropskim i suptropskim regionima, pa i u delovima Mediterana. Na tržištu se može pronaći sveža, sušena, u prahu ili kao dodatak različitim prehrambenim i kozmetičkim proizvodima.

Nutritivni sastav

Zlatne bobice su prava riznica hranljivih materija. Sadrže:

• vitamin C – jača imunitet i doprinosi zdravlju kože
• vitamin A – važan za vid i regeneraciju tkiva
• vitamin B-kompleksa – podržava metabolizam i nervni sistem
• antioksidanse – flavonoide i polifenole koji štite ćelije od oštećenja
• vlakna – poboljšavaju varenje i snižavaju nivo holesterola
• gvožđe i fosfor – doprinose stvaranju energije i zdravlju kostiju

Osim što su niskokalorične (oko 50 kcal na 100 g), zlatne bobice su i bogate fitonutrijentima koji imaju snažna protivupalna, antibakterijska i antikancerogena svojstva.

Zdravstvene koristi

1. Jača imunitet
   Visok nivo vitamina C stimuliše stvaranje belih krvnih zrnaca i pomaže telu da se izbori sa infekcijama.
   
2. Pomaže u regulaciji šećera u krvi
   Istraživanja pokazuju da spojevi iz Physalis peruviana mogu uticati na stabilizaciju nivoa glukoze i poboljšanje osetljivosti na insulin.
   
3. Deluje protivupalno i antioksidativno
   Flavonoidi i polifenoli ublažavaju upalne procese, štiteći ćelije od oksidativnog stresa i usporavajući starenje organizma.
   
4. Podržava zdravlje jetre i bubrega
   U tradicionalnoj andskoj medicini koristi se kao prirodni tonik za detoksikaciju i obnovu jetre, posebno nakon konzumiranja teške hrane ili lekova.
   
5. Doprinosi zdravlju kože i kose
   Vitamin A i antioksidansi pomažu regeneraciju kože, dok minerali jačaju kosu i nokte, čineći ih otpornijima.

Antioksidansi i polifenoli

Zlatna bobica sadrži flavonoide i polifenole koji mogu štititi ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Ovi spojevi u laboratorijskim studijama pokazuju ublažavanje rasta određenih ćelija raka.

Fitosteroli i sačuvani spojevi

Neka istraživanja na životinjama sugerišu da ekstrakti iz Physalis peruviana mogu inhibirati rast tumorskih ćelija, ali su ovo preliminarni rezultati i još uvek nije potvrđeno u kliničkim ispitivanjima kod ljudi.

Kako se koristi

Zlatna bobica ima osvežavajuć, slatko-kiselkast ukus, negde između ananasa, paradajza i citrusa. Može se koristiti na mnogo načina:

• sveža, direktno iz svoje prirodne ljuske
• sušena, kao zdrava užina ili zamena za bombone
• u smutijima, ovseno-voćnim kašama ili jogurtu
• kao sastojak kolača, salata i džemova
• u sosovima uz meso, naročito uz piletinu ili ribu

Mere opreza

Iako je Physalis peruviana bezbedna i korisna, nezreli plodovi mogu sadržati solanin, prirodni toksin prisutan u svim biljkama iz porodice pomoćnica. Zbog toga se preporučuje konzumiranje samo potpuno zrelih, narandžastih bobica.

Takođe, osobe koje koriste lekove za šećer u krvi ili krvni pritisak treba da se posavetuju s lekarom pre redovne upotrebe, jer zlatna bobica može pojačati njihovo dejstvo.

The post Physalis peruviana — zlatna bobica iz srca Anda first appeared on Puls zdravlja.