Rani faktori rizika – srce i šećerna bolest

Studija je otkrila da osobe koje razviju srčane bolesti, atrijalnu fibrilaciju ili dijabetes pre 55. godine imaju znatno veće šanse da obole od demencije. Ovo ukazuje na to da period ranog i srednjeg životnog doba može biti presudan za očuvanje zdravlja mozga.

Kritični period između 55. i 70. godine

Istraživači su takođe utvrdili da se rizik od demencije udvostručuje kod osoba koje u tom periodu dožive moždani udar ili razviju mentalne probleme poput anksioznosti i depresije. Upravo tada mentalno zdravlje i cerebrovaskularne bolesti postaju ključni faktori rizika.

Multimorbiditet – više bolesti, veći rizik

Čak 80% obolelih od demencije ima najmanje dve hronične bolesti. Ono što je novo u ovom istraživanju jeste jasnije razumevanje koje bolesti i u kom životnom periodu najviše doprinose razvoju demencije.

Profesor Sana Suri iz Oksforda ističe:
„Iako smo već znali da prisustvo više bolesti povećava rizik od demencije, nismo imali preciznu sliku o tome koje kombinacije imaju najveći uticaj i u kom trenutku života. Ovo istraživanje upravo to razjašnjava.“

Šta dalje?

Nalazi studije ukazuju da bi strategije prevencije trebalo prilagoditi uzrastu:

• U ranoj i srednjoj životnoj dobi fokusirati se na prevenciju i kontrolu kardiovaskularnih problema i dijabetesa.
  
• U kasnijem srednjem dobu (50–70 godina) posvetiti posebnu pažnju mentalnom zdravlju i prevenciji moždanih udara.

Autori istraživanja naglašavaju da su potrebne dodatne studije na raznovrsnijim populacijama, kako bi se potvrdili rezultati i razvile personalizovane strategije smanjenja rizika.

Demencija nije samo posledica starosti

Demencija nije samo posledica starosti, već često rezultat niza zdravstvenih problema koji se javljaju ranije u životu. Briga o srcu, metabolizmu i mentalnom zdravlju u pravim životnim fazama može biti ključna za očuvanje zdravlja mozga u poznijim godinama.

The post Istraživanje pokazuje: Anksioznost i depresija udvostručuju rizik od demencije first appeared on Puls zdravlja.

Šta kažu podaci

• SAD (CDC): između perioda 2011–2013 i 2020–2022 zabeležen je porast prevalencije moždanog udara za 14,6% kod mladih od 18 do 44 godine.
  
• Globalno: broj moždanih udara kod mlađih od 70 porastao je za 70% od 1990. do 2021. godine, a najbrži rast beleži se u starosnoj grupi od 15 do 39 godina.
  
• U nekim zemljama hospitalizacije mladih zbog udara porasle su čak 50%, a kod žena i više od 70%.

Glavni faktori rizika

Tradicionalni uzroci i dalje imaju najveći udeo:

• visok krvni pritisak,
• gojaznost,
• pušenje,
• visok holesterol,
• dijabetes.

Kod mladih žena važnu ulogu imaju oralni kontraceptivi, trudnoća i migrena sa aurom, naročito ako postoji srčana anomalija poput PFO (otvoren foramen ovale).

Sve više stručnjaka upozorava i na stres, nedostatak sna, fizičku neaktivnost, kao i na povećanu upotrebu stimulansa – od energetskih pića do određenih lekova.

Uloga COVID-19

COVID-19 je poznat po tome da kod dela pacijenata izaziva tromboze i upale krvnih sudova, što može povećati rizik od moždanog udara. Tokom pandemije primećen je neuobičajeno veliki broj udara kod osoba mlađih od 50 godina, ponekad i bez tipičnih respiratornih simptoma.

Studije pokazuju da rizik od moždanog udara može ostati povišen do godinu dana nakon infekcije, naročito kod onih koji su imali teže oblike bolesti. Pored direktnog uticaja virusa, pandemija je donela i indirektne posledice – manje kretanja, lošiju ishranu, više stresa i odlaganje preventivnih pregleda.

Zaključak

Iako se ne može reći da je Korona virus jedini krivac, postoji jasna povezanost između infekcije i povećanog rizika od moždanog udara, posebno kod mladih. Najverovatnije se radi o kombinovanom efektu: virus + promenjene životne navike + postojeći rizični faktori.

Lekari upozoravaju da bi preventiva i redovni pregledi trebalo da postanu prioritet i kod mlađe populacije, jer moždani udar više nije bolest „samo za starije“.

The post Sve više moždanih udara kod mladih – da li je Korona virus deo uzroka? first appeared on Puls zdravlja.

Šta je hipertenzija?

Krvni pritisak je sila kojom krv pritiska zidove arterija dok putuje kroz telo. Kada je ta sila konstantno previsoka, govorimo o hipertenziji. Normalne vrednosti krvnog pritiska su oko 120/80 mmHg, dok se hipertenzijom smatra kada su vrednosti iznad 140/90 mmHg u više uzastopnih merenja.

Uzroci i faktori rizika

Hipertenzija može biti primarna (esencijalna) – kada se ne zna tačan uzrok, ili sekundarna – kada je posledica neke druge bolesti (npr. bolesti bubrega, hormonalni poremećaji).

Najčešći faktori rizika uključuju:

• Genetiku (nasledni faktor)
• Goaznost i fizičku neaktivnost
• Nezdravu ishranu (previše soli, masnoća, alkohola)
• Stres i napetost
• Pušenje
• Dijabetes ili insulinsku rezistenciju
• Godine – rizik raste sa starenjem

Simptomi – kada se pojave, već je kasno

U ranim fazama hipertenzija obično ne daje jasne simptome. Međutim, kada pritisak poraste naglo ili traje dugo, mogu se javiti:

• Glavobolja (posebno u potiljačnom delu)
• Vrtoglavica
• Zamućen vid
• Ubrzan puls
• Umor
• Krvarenje iz nosa

Zato se hipertenzija često otkriva tek kada izazove ozbiljnije probleme – kao što su srčani ili moždani udar, otkazivanje bubrega, aneurizme ili oštećenje vida.

Kako se dijagnostikuje?

Jedini pouzdan način da saznate da li imate visok pritisak jeste redovno merenje. Danas su dostupni i digitalni aparati za kućnu upotrebu, ali je važno da merenja budu tačna i dosledna. Lekari često preporučuju vođenje dnevnika pritiska tokom nekoliko dana ili nedelja.

Lečenje i kontrola hipertenzije

Cilj terapije nije samo da se snizi pritisak, već da se spreče dugoročne posledice. Lečenje može uključivati:

1. Promenu životnog stila:

• Smanjenje unosa soli
• Uvođenje fizičke aktivnosti (šetnje, plivanje, vožnja bicikla)
• Zdrava ishrana (više voća, povrća, integralnih žitarica)
• Gubitak suvišnih kilograma
• Ograničavanje alkohola i prestanak pušenja
• Tehnike relaksacije i upravljanje stresom

2. Lekovi:

Ukoliko promene u načinu života nisu dovoljne, lekar će prepisati lekove – najčešće diuretike, beta-blokatore, ACE inhibitore, blokatore kalcijumskih kanala ili druge, u zavisnosti od profila pacijenta.

Prevencija – najbolji lek

S obzirom na to da je hipertenzija često tiha, ali opasna, najvažnije je da se otkrije na vreme. Prevencija uključuje redovne kontrole, posebno ako imate faktore rizika, kao i zdrav način života.

Zaključak:
Hipertenzija nije bolest koja se sme ignorisati. Iako se u početku ne oseća, ona svakodnevno i tiho narušava zdravlje. Zato ne čekajte simptome – proverite svoj pritisak, brinite o telu i tražite savet lekara na vreme.

The post Hipertenzija – Tihi ubica modernog doba first appeared on Puls zdravlja.