Zašto je IM česta među tinejdžerima?

Virus se prenosi pljuvačkom — u poljupcima, deljenju čaša ili pribora — zbog čega adolescenti, sa povećanom socijalnom interakcijom, češće obole. Kod mlađe dece infekcija često prolazi neprimetno, dok kod tinejdžera simptomi strukturalno prođu drugačije i mogu biti izraženiji. Ovde se IM pretvara u “tihi problem”.

Simptomi koji se lako previdе

IM može nalikovati prehladi ili gripu:

• ispana grlobolja i uvećani tonzili
• uvećani limfni čvorovi (najčešće na vratu)
• povišena temperatura
• dugotrajan umor i slabost
• povremeno uvećana slezina ili jetra

Za razliku od prolazne prehlade, umor može trajati više nedelja, uz značajna ograničenja u školi, sportu i socijalnim aktivnostima.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se bazira na kliničkom ispoljavanju, uz potvrdu serološkim testovima na antitela protiv EBV-a. Antibiotici nisu efikasni i mogu izazvati alergijske reakcije kod ovih pacijenata.

Ne postoji specifičan lek protiv EBV-a – neophodni su:

• odmor i adekvatan san
• povećan unos tečnosti
• lekovi za temperaturu i bol (paracetamol, ibuprofen)
• izbegavanje fizičkih napora dok je slezina povećana

IM i višegodišnji rizik: Multipla skleroza (MS)

Novi dokazi

• Velika studija sprovedena u Engleskoj (2003–2023) pokazala je da pojedinci sa istorijom IM imaju oko tri puta veći rizik za razvoj MS u poređenju sa opštom populacijom (adjusted hazard ratio = 2.8) — naročito nakon više od 5 godina od dijagnoze IM (PubMed).
  
• Još uticajnija, longitudinalna studija na više od 10 miliona pripadnika američkih oružanih snaga pokazala je da je rizik za MS 32 puta veći nakon infekcije EBV-om, dok druge virusne infekcije nisu imale sličan efekat (Science, Wikipedia, Live Science).
  
• Istraživanje iz 2025. ukazuje na genetski faktor — prisustvo HLA-E*01:01 alela i preležana IM zajedno dodatno povećavaju rizik od MS (Nature).

Mehanizmi povezivanja EBV/IM sa MS

• Smatra se da EBV-infekcija igra ključnu ulogu u pokretanju autoimune reakcije — telo proizvodi antitela protiv belančevine EBNA1 koje mogu prepoznati i komponentu mijelina (GlialCAM), što vodi ka oštećenju nervnih ovojnica (molekulska mimikrija)
• EBV-inficirane B-ćelije prisutne su unutar MS lezija, što dodatno podržava teoriju o njihovoj ulozi u patogenezi bolesti

Zašto je ovo važno za tinejdžere i roditelje?

• IM nije samo prolazna virusna bolest — preležana infekcija može dugoročno uticati na zdravlje i povećati šansu za autoimuni poremećaj poput MS.
• Iako je EBV gotovo univerzalna infekcija, samo mali broj obolelih razvije MS. Genetika (npr. HLA-E*01:01), dob infekcije i drugi faktori određuju ko je u većem riziku.
• Ove informacije naglašavaju značaj praćenja zdravstvenog stanja nakon IM, posebno kod tinejdžera sa izraženim simptomima ili genetskom predispozicijom.

Zaključak

Infektivna mononukleoza kod tinejdžera nije beznačajan virusni sindrom. Za mnoge predstavlja ulaz u složeniji lanac događaja koji može, dugoročno, povećati rizik za multiplu sklerozu. Prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnoza i adekvatan oporavak su ključni. Ako postoji porodična istorija autoimunih bolesti, korisno je razgovarati sa lekarom o tome kako pratiti zdravlje nakon IM.

The post Infektivna mononukleoza (Epstein–Barr virus) kod tinejdžera first appeared on Puls zdravlja.