Glavne tačke istraživanja su sledeće:

• Utvrđeno je da je litijum prirodno prisutan u mozgu i da njegove normalne količine pomažu pravilnom funkcionisanju moždanih ćelija.
  
• Kod osoba s blagim kognitivnim oštećenjem (MCI) i Alchajmerovom bolešću, zabeleženi su značajno niži nivoi litijuma u unutrašnjosti mozga — naročito u području prefrontalnog korteksa — u poređenju sa zdravim starijim osobama.
  
• Kod miševa kojima je smanjen nivo litijuma u prehrani, razvoj Alchajmeru sličnih promena (nakupljanje amiloid-β proteina, tau tangle struktura, gubitak sinapsi, demijelinizacija) bio je znatno ubrzan.
  
• Kod miševa koji su već imali razvijene simptome slične Alchajmerovoj bolesti, terapija veoma niskom dozom specifičnog oblika litijuma — lithium orotata — dovela je do povratka pamćenja i smanjenja oštećenja mozga.
  
• Istraživači naglašavaju da je reč o ranoj fazi istraživanja i da kliničke studije na ljudima tek predstoje.

Kako deluje — glavni mehanizmi

1. „Zarobljavanje“ litijuma u amiloidnim pločama

U uzorcima ljudskog mozga litijum je bio koncentrisan u područjima sa amiloidnim naslagama, što znači da se deo litijuma „vezao“ za te naslage i time postao nedostupan okolnim moždanim ćelijama. Posledica toga može biti da ćelije ostanu bez litijuma koji je potreban za njihovu zaštitu i funkciju.

2. Nizak litijum = smanjen zaštitni potencijal

Kada je u miševa smanjen unos litijuma, uočeno je više amiloidnih naslaga, više tau tangle struktura, aktivacija mikroglije (upalni odgovor), gubitak sinapsi i demijelinizacija. Litijum izgleda ima zaštitnu ulogu za više tipova moždanih ćelija — neurone, oligodendrocite i mikrogliju — pa njegov manjak može pokrenuti kaskadu propadanja.

3. Vrsta litijuma i njegov ulazak u mozak

Standardni litijum-karbonat, koji se koristi u lečenju bipolarnog poremećaja, teško prolazi kroz moždanu barijeru u malim dozama i često se „zarobi“ u amiloidnim naslagama. Nasuprot tome, lithium orotat se pokazao kao efikasniji oblik jer lakše dospeva u moždano tkivo i može se primjenjivati u izuzetno malim dozama bez toksičnih efekata kod životinja.

Prednosti i potencijal

Šta je obećavajuće

• Ovaj pristup ima višestruko delovanje — utiče na amiloidne naslage, tau tangle, gubitak sinapsi, upale i demijelinizaciju.
• Doze litijum-orotata korištene kod miševa bile su oko 1 000 puta manje od standardnih terapijskih doza litijum-karbonata, što značajno smanjuje rizik od nuspojava.
• Ako se rezultati potvrde kod ljudi, terapija bi mogla biti jeftina i široko dostupna, jer litijum nije patentibilan element.
• Postoji mogućnost da merenje nivoa litijuma u mozgu posluži kao rani biomarker rizika za razvoj Alchajmerove bolesti.

Ograničenja i rizici

• Studija je zasad ograničena na miševe i postmortalne analize ljudskog mozga — klinička ispitivanja tek predstoje.
• Iako su doze niske, litijum kod ljudi ima poznate rizike: utiče na bubrege, štitnu žlezdu i ravnotežu elektrolita, naročito kod starijih osoba.
• Rezultate sa životinjskih modela nije jednostavno preneti na ljude — potrebna su dodatna istraživanja.
• Suplementi litijum-orotata koji su dostupni na tržištu nisu regulisani kao lekovi, pa postoji rizik od neujednačenog kvaliteta i doziranja.

Šta ovo znači za Alchajmerovu bolest

• Ova studija podržava ideju da nedostatak litijuma može biti rani okidač za razvoj Alchajmerove bolesti.
• Umjesto da se fokusira samo na uklanjanje amiloida ili tau proteina, ovaj pristup nastoji vratiti prirodnu hemijsku ravnotežu mozga.
• Iako obećavajuće, još nije vrijeme za primjenu litijum-orotata kod ljudi dok se ne završe klinička istraživanja o sigurnosti i efikasnosti.
• Ovo otkriće otvara novo polje istraživanja mikroelemenata i njihovog uticaja na neurodegenerativne bolesti.

Na šta treba obratiti pažnju

• Suplementacija litijumom nije dokazana ni preporučena za prevenciju Alchajmerove bolesti kod zdravih osoba.
• Osobe koje razmišljaju o upotrebi litijuma treba da se obavezno posavetuju s lekarom, posebno ako imaju problema s bubrezima, štitnom žlijezdom ili uzimaju druge lijekove.
• Istraživanje je još u ranoj fazi, pa treba biti oprezan prema komercijalnim proizvodima koji obećavaju brze rezultate.
• Prevencija Alchajmerove bolesti i dalje uključuje uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, mentalnu stimulaciju i kontrolu vaskularnih faktora rizika.

Zaključak

Otkrivanje veze između prirodnog nivoa litijuma u mozgu i razvoja Alchajmerove bolesti moglo bi predstavljati važan korak naprijed u razumevanju ove kompleksne bolesti. Terapija mikrodozama litijum-orotata kod miševa pokazala je izuzetne rezultate — uključujući povratak pamćenja i smanjenje oštećenja mozga — ali potrebno je potvrditi iste efekte kod ljudi.

Drugim riječima: ovo istraživanje donosi nadu, ali još uvek ne i konačan lek. Sledeći koraci su klinička testiranja, praćenje sigurnosti i potvrda dugoročnih efekata.

Izvori

1. Nature – Lithium deficiency and the onset of Alzheimer’s disease
2. Harvard Gazette – Could lithium explain — and treat — Alzheimer’s?
3. Medical News Today – Alzheimer’s is linked to low brain lithium levels, study shows
4. Harvard Medical School – Could Lithium Explain — and Treat — Alzheimer’s Disease?
5. Science (AAAS) – Could lithium stave off Alzheimer’s disease?
6. Nature – New hope for Alzheimer’s: lithium supplement reverses memory loss
7. News-Medical – Scientists link brain lithium loss to early Alzheimer’s changes
8. Drug Target Review – Lithium deficiency identified as key Alzheimer’s trigger
9. AARP Health – Could Lithium Reverse Memory Loss?
10. Eric Topol Substack – Lithium and Its Potential Protection from Alzheimer’s Disease

The post Nauka otkriva: Niski nivoi litijuma u mozgu povezani sa Alchajmerovom bolesti first appeared on Puls zdravlja.

Rani faktori rizika – srce i šećerna bolest

Studija je otkrila da osobe koje razviju srčane bolesti, atrijalnu fibrilaciju ili dijabetes pre 55. godine imaju znatno veće šanse da obole od demencije. Ovo ukazuje na to da period ranog i srednjeg životnog doba može biti presudan za očuvanje zdravlja mozga.

Kritični period između 55. i 70. godine

Istraživači su takođe utvrdili da se rizik od demencije udvostručuje kod osoba koje u tom periodu dožive moždani udar ili razviju mentalne probleme poput anksioznosti i depresije. Upravo tada mentalno zdravlje i cerebrovaskularne bolesti postaju ključni faktori rizika.

Multimorbiditet – više bolesti, veći rizik

Čak 80% obolelih od demencije ima najmanje dve hronične bolesti. Ono što je novo u ovom istraživanju jeste jasnije razumevanje koje bolesti i u kom životnom periodu najviše doprinose razvoju demencije.

Profesor Sana Suri iz Oksforda ističe:
„Iako smo već znali da prisustvo više bolesti povećava rizik od demencije, nismo imali preciznu sliku o tome koje kombinacije imaju najveći uticaj i u kom trenutku života. Ovo istraživanje upravo to razjašnjava.“

Šta dalje?

Nalazi studije ukazuju da bi strategije prevencije trebalo prilagoditi uzrastu:

• U ranoj i srednjoj životnoj dobi fokusirati se na prevenciju i kontrolu kardiovaskularnih problema i dijabetesa.
  
• U kasnijem srednjem dobu (50–70 godina) posvetiti posebnu pažnju mentalnom zdravlju i prevenciji moždanih udara.

Autori istraživanja naglašavaju da su potrebne dodatne studije na raznovrsnijim populacijama, kako bi se potvrdili rezultati i razvile personalizovane strategije smanjenja rizika.

Demencija nije samo posledica starosti

Demencija nije samo posledica starosti, već često rezultat niza zdravstvenih problema koji se javljaju ranije u životu. Briga o srcu, metabolizmu i mentalnom zdravlju u pravim životnim fazama može biti ključna za očuvanje zdravlja mozga u poznijim godinama.

The post Istraživanje pokazuje: Anksioznost i depresija udvostručuju rizik od demencije first appeared on Puls zdravlja.

Antihistaminici deluju tako što blokiraju histamin – hemikaliju odgovornu za neprijatne simptome alergije. Međutim, vrsta antihistaminika koji koristite može imati velik uticaj na vaše dugoročno zdravlje.

Na tržištu postoje dve osnovne grupe antihistaminika: antihistaminici prve generacije i antihistaminici druge generacije.

Lekari upozoravaju da su antihistaminici prve generacije manje bezbedni, jer lakše prolaze krvno-moždanu barijeru i utiču na centralni nervni sistem, izazivajući pospanost i konfuziju. Antihistaminici druge generacije, poput Claritina, ne prolaze ovu barijeru tako lako i generalno su bezbedniji.

“Ljudi često misle da su ovi lekovi bezopasni samo zato što su dostupni bez recepta. Ali ako ih koristite često ili duže vreme, mogu negativno uticati na razmišljanje, izazvati dnevnu pospanost i potencijalno dugoročne probleme,” izjavila je dr Pamela Tambini, internista i direktorka programa Engage Wellness.

Antihistaminici prve generacije deluju direktno na ključni moždani neurotransmiter acetilholin, koji igra važnu ulogu u pamćenju. Njihovo dejstvo može dugoročno narušiti zdravlje mozga. Iako su rizici poznati već neko vreme, ljudi ih često zanemaruju kada im je brzo olakšanje prioritet.

Studija objavljena 2023. godine u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease povezala je čestu upotrebu lekova za spavanje prve generacije sa povećanim rizikom od demencije kod starijih osoba.

Nova istraživanja iz 2024. godine, objavljena u časopisima Journal of Allergy and Clinical Immunology i World Allergy Organization Journal, takođe upozoravaju na rizike – iako su oni manji kod antihistaminika druge generacije. Konkretno, lek Benadryl (poznat i pod nazivom Difenhidramin) se posebno izdvaja kao lek koji treba izbegavati.

Iako dosadašnja istraživanja ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu između ovih lekova i demencije, utvrđeno je da lekovi koji blokiraju acetilholin povećavaju rizik od konfuzije i padova, naročito kod starijih. Štaviše, organizam prirodno proizvodi manje acetilholina s godinama, pa njegovo dodatno blokiranje može imati još teže posledice po zdravlje mozga starijih osoba.

“Ako konstantno ometate ovaj sistem lekovima, mozak ne funkcioniše kako treba,” objašnjava dr Tambini. “Vremenom to može doprineti problemima sa pamćenjem i kognitivnim opadanjem – naročito kod osoba koje su već u riziku.”

Zbog toga lekari preporučuju upotrebu novijih i bezbednijih opcija – poput Claritina – dok je povremena upotreba pomoćnih sredstava za spavanje prihvatljiva, ali ne sme postati navika.

“Postoje bezbednije i efikasnije alternative – a razgovor s lekarom je najbolji prvi korak da saznate šta se zaista dešava i kako da poboljšate kvalitet sna,” zaključuje dr Tambini

Izvori:

• The Independent – “This common over-the-counter drug could be linked to dementia”
• Journal of Alzheimer’s Disease (2023) – Studija o povezanosti antihistaminika prve generacije i rizika od demencije kod starijih osoba
• Journal of Allergy and Clinical Immunology (2024) – Istraživanje o uticaju antihistaminika druge generacije
• World Allergy Organization Journal (2024) – Preporuke u vezi sa bezbednošću lekova kao što je Benadryl
• Harvard Medical School – Informacije o uticaju lekova koji blokiraju acetilholin na kognitivno zdravlje starijih osoba
• Izjava dr Pamele Tambini za Women’s Health

The post Ovaj uobičajen lek bez recepta povezuje se sa demencijom first appeared on Puls zdravlja.

Rani simptomi demencije mogu biti suptilni i često ih ne povezujemo sa ozbiljnijim stanjima. Jedan od takvih znakova jeste otežano baratanje novcem – što se često prvo primeti u svakodnevnim situacijama poput kupovine.

Demencija ne pogađa samo starije osobe – može početi znatno ranije nego što mislimo, a rana dijagnoza može napraviti ogromnu razliku.

Zašto baš problemi sa plaćanjem mogu biti prvi znak?

Plaćanje u prodavnici zahteva kombinaciju pažnje, pamćenja, računanja i logike – funkcije koje demencija prvo počinje da narušava. Osobe koje razvijaju kognitivne smetnje mogu:

• imati teškoće pri prepoznavanju novčanica,
• sporo sabirati ili vraćati kusur,
• ili osećati anksioznost kad treba da upravljaju novcem.

Upravo ovakve, svakodnevne situacije često su prvi pokazatelj da nešto nije u redu.

Drugi rani simptomi demencije koje ne treba ignorisati

1. Zaboravnost u svakodnevici

Zaboravljanje gde ste ostavili stvari, zaborav da ste nekome već nešto ispričali, ili nećete moći da se setite šta ste doručkovali – sve to može biti signal.

2. Promene raspoloženja i ponašanja

Osobe mogu postati razdražljive, depresivne, pa čak i paranoične. Promene karaktera su često prvi alarm za okolinu.

3. Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo

Hobiji, druženja, čak i osnovne obaveze postaju teret.

4. Dezorijentacija i smetnje sa koncentracijom

Osoba se može izgubiti u poznatom okruženju ili zaboraviti kako da stigne na već ustaljenu destinaciju.

5. Pogrešne ili impulsivne odluke

Odluke koje ne odražavaju realnost, poput nenamenskog trošenja novca ili verovanja u prevare.

6. Problemi u komunikaciji

Osoba zaboravlja reči, gubi nit rečenice ili ne može da objasni jednostavnu stvar.

7. Smetnje u obavljanju rutinskih aktivnosti

I najjednostavnije radnje, poput kuvanja ili zaključavanja vrata, postaju komplikovane.

Kako prepoznati razliku između “normalnog starenja” i demencije?

Svi ponekad zaboravimo nešto – to je normalno. Ali ako zaborav postane učestao, počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje i ako ga prati zbunjenost, promene raspoloženja i ponašanja – to nije više samo „zaboravnost“. To može biti znak nečeg ozbiljnijeg.

Postoje li načini da se uspori razvoj demencije?

Iako još uvek ne postoji lek za demenciju, postoje stvari koje možete učiniti da zaštitite zdravlje mozga:

• Redovno kretanje – šetnje, joga, lagane vežbe.
• Zdrav način ishrane – mediteranska dijeta bogata omega-3 masnim kiselinama.
• Mentalne aktivnosti – čitanje, rešavanje ukrštenica, učenje stranog jezika.
• Društveni kontakti – razgovor sa porodicom, prijateljima i aktivno učešće u zajednici.
• Higijena zuba i desni – neka istraživanja ukazuju na vezu između oralnog zdravlja i demencije.
• Kvalitetan san – mozak se tokom sna čisti od toksina, što je ključno za dugoročno zdravlje.

Kada je vreme da se javite lekaru?

Ako primetite kod sebe ili bližnjih da dolazi do čestih problema sa pamćenjem, pažnjom, ponašanjem i snalaženjem – najbolje je obratiti se izabranom lekaru ili neurologu. Rana dijagnoza može pomoći da se uspori napredovanje bolesti i poboljša kvalitet života.

Demencija ne dolazi iznenada – ona tiho šalje signale. Jedan od prvih može se pojaviti upravo dok ste naizgled u najobičnijoj situaciji. Ako primetite da se sve češće zbunjujete pri baratanju novcem, ne ignorišite to. Važno je slušati svoje telo i mozak – što ranije reagujete, to su šanse za usporavanje bolesti veće.

The post Kupovina vam postaje stres? Ova svakodnevna situacija otkriva prvi simptom demencije! first appeared on Puls zdravlja.