Nova studija naučnika sa Griffith University ukazuje na to da infekcija virusom SARS-CoV-2 može dovesti do promena u strukturi i funkciji mozga, bez obzira na to da li osoba ima simptome dugog COVID-a.

COVID-19 kao sistemska bolest

Tokom pandemije postalo je jasno da COVID-19 nije isključivo respiratorna bolest. Istraživanja su pokazala da može uticati na različite sisteme u organizmu – od nervnog i imunog, pa sve do reproduktivnog.

Kod osoba koje pate od dugog kovida, gde simptomi traju mesecima ili godinama nakon infekcije, neurološki problemi su među najčešćima. To uključuje tzv. „maglu u mozgu“, probleme sa pamćenjem, koncentracijom i poremećaje sna. Međutim, zabrinjavajuće je to što se promene u mozgu mogu javiti i kod ljudi koji ne prijavljuju nikakve trajne tegobe.

Šta je pokazalo novo istraživanje?

Studija je sprovedena u National Centre for Neuroimmunology and Emerging Diseases i obuhvatila je tri grupe ispitanika:

• osobe sa dijagnozom dugog kovida,
• osobe koje su preležale KOVID-19 bez dugotrajnih simptoma,
• osobe koje nikada nisu bile zaražene.

Svim učesnicima urađeni su snimci mozga pomoću naprednih MRI tehnika. Rezultati su pokazali jasne razlike u sivoj i beloj moždanoj masi, naročito u regionima važnim za pamćenje, kognitivne funkcije i opšte zdravlje mozga.

Prema rečima glavnog autora studije, dr Kirana Thapaliye, promene su primećene ne samo kod osoba sa dugim korona virusom, već i kod onih koji su smatrali da su se u potpunosti oporavili.

Kompenzacija ili tiho oštećenje?

Kod ispitanika sa dugim kovidom primećen je pojačan signal mijelina u pojedinim delovima mozga, što bi moglo ukazivati na pokušaj mozga da se sam popravi nakon oštećenja. Slične, ali blaže promene uočene su i kod osoba koje su preležale Kovid bez simptoma, u poređenju sa onima koji nikada nisu bili zaraženi.

Posebno je pogođeno moždano stablo – deo mozga koji ima ključnu ulogu u regulaciji disanja, sna i autonomnih funkcija. Ovaj nalaz se uklapa sa ranijim istraživanjima koja povezuju moždano stablo sa dugim KOVID-om i hroničnim sindromima umora.

Zašto je ovo važno?

Pored strukturnih promena, istraživači su otkrili i metaboličke poremećaje u mozgu, koji su povezani sa jačinom i vrstom simptoma kod dugog kovida. S obzirom na to da je do sada zabeleženo na stotine različitih simptoma ovog stanja, naučnici i dalje pokušavaju da utvrde ko je najugroženiji i zašto.

Iako je studija preliminarna i zahteva potvrdu na većem broju ispitanika, njeni rezultati otvaraju važna pitanja. Ako KOVID-19 može ostaviti „tihi“ trag na mozgu čak i bez vidljivih simptoma, onda je dugoročno praćenje oporavljenih pacijenata od ključnog značaja.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Brain, Behavior, & Immunity – Health, a o njemu je izveštavao i PsyPost.

The post Novo istraživanje otkriva tihe posledice Koronavirusa na mozak first appeared on Puls zdravlja.

Nedavna studija objavljena u časopisu Nature 30. jula 2025. godine otkriva zabrinjavajuću vezu između respiratornih infekcija, poput gripa i COVID-19, i ponovnog buđenja uspavanih kancerogenih ćelija u plućima. Istraživanje, sprovedeno na miševima, pokazuje da ove infekcije mogu pokrenuti širenje metastatskog raka dojke koji je prethodno bio u stanju mirovanja.

Šta su uspavane kancerogene ćelije?

Uspavane kancerogene ćelije su maligne ćelije koje su se odvojile od primarnog tumora i migrirale u druge organe, poput pluća.
Ove ćelije mogu ostati u stanju mirovanja godinama, a da ne izazivaju simptome ili rast tumora.
Međutim, određeni faktori mogu ih “probuditi” i ponovo aktivirati, što dovodi do metastatskog širenja bolesti.

Uticaj respiratornih virusa na uspavane ćelije

Istraživači sa Univerziteta Kolorado i Montefiore Einstein Comprehensive Cancer Center sproveli su eksperimente na miševima sa metastatskim rakom dojke.
Infekcija virusima poput SARS-CoV-2 (koji izaziva COVID-19) i gripa izazvala je upalu koja je dovela do buđenja uspavanih kancerogenih ćelija u plućima.
Ove ćelije su počele da se množe, što je rezultiralo širenjem metastaza u roku od nekoliko dana.

Jedan od vodećih autora studije, dr James DeGregori, uporedio je uspavane kancerogene ćelije sa žarom u ugašenoj logorskoj vatri, dok su respiratorni virusi predstavljeni kao jak vetar koji ponovo rasplamsava plamen.

Mehanizam buđenja ćelija

Upala izazvana respiratornim infekcijama dovodi do povećane proizvodnje interleukina-6 (IL-6), molekula koji igra ključnu ulogu u imunološkom odgovoru.
IL-6 utiče na promene u ponašanju uspavanih kancerogenih ćelija, čineći ih sklonijim aktivaciji i širenju.
Eksperimenti su pokazali da miševi bez IL-6 nisu razvili iste promene u ponašanju ćelija, što potvrđuje značaj ovog molekula u procesu buđenja ćelija.

Posledice za ljude

Podaci iz ljudskih studija, uključujući UK Biobank i Flatiron Health baze podataka, ukazuju da infekcija SARS-CoV-2 može značajno povećati rizik od smrti povezane sa rakom i širenja metastaza u pluća kod preživelih od raka.
Ovi nalazi ukazuju na to da respiratorne infekcije mogu imati dugoročne posledice na pacijente sa istorijom raka.

Šta ovo znači za pacijente?

Iako infekcija sama po sebi ne izaziva direktno rak, ona može biti okidač za ponovni razvoj bolesti kod osoba sa prethodnim rakom.
Važno je da pacijenti sa istorijom raka budu svesni ovog rizika i preduzmu mere zaštite, kao što su vakcinacija i izbegavanje infekcija.
Takođe, neophodno je da se sprovedu dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeli mehanizmi ovog procesa i razvili potencijalni tretmani ili preventivne strategije.

Ova studija naglašava potrebu za pažljivim praćenjem zdravlja pacijenata sa istorijom raka, posebno u periodima kada su izloženi respiratornim infekcijama. Razumevanje ove veze može pomoći u razvoju strategija za prevenciju ponovnog buđenja uspavanih kancerogenih ćelija i smanjenje rizika od metastatskog širenja bolesti.

Za više informacija, možete pročitati originalnu studiju u Nature časopisu: https://www.nature.com/articles/s41586-025-09332-0.

The post Respiratorni virusi mogu probuditi uspavane kancerogene ćelije: nova studija donosi upozorenje first appeared on Puls zdravlja.

Prva linija odbrane od bolesti

Naše ruke su „most“ između spoljnog sveta i našeg organizma. Dodirujemo kvake, telefone, novac, tastature i na stotine drugih površina koje kriju bakterije, viruse i gljivice. Čim rukama dodirnemo lice, usta ili oči, otvaramo im vrata da uđu u telo. Pranje ruku običnim sapunom i vodom uklanja većinu ovih mikroorganizama, smanjujući rizik od infekcija disajnih puteva, stomačnih tegoba, pa čak i kožnih problema.

Koliko pomaže u praksi?

Studije pokazuju da pravilno pranje ruku može smanjiti rizik od respiratornih infekcija za 20–25%, a od crevnih oboljenja i do 40%. Iako nijedna metoda nije savršena, ova jednostavna navika ima ogroman uticaj na javno zdravlje, posebno u sezoni gripa ili kada se pojave nove zarazne bolesti.

Psihološki faktor higijene

Pored fizičke zaštite, pranje ruku ima i psihološki efekat. Osim što se osećamo „čistije“, ova rutina može smanjiti osećaj anksioznosti u situacijama kada smo izloženi potencijalnoj zarazi. Neki istraživači idu i korak dalje, tvrdeći da ritualno pranje ruku može delovati kao svojevrsno „resetovanje“ uma.

Da li preterujemo sa pranjem?

Preterana upotreba antibakterijskih sapuna i dezinfekcionih gelova može narušiti prirodnu mikrofloru kože i dovesti do suvoće, iritacija ili razvoja rezistentnih bakterija. Stručnjaci zato savetuju – sapun i voda su dovoljni u većini slučajeva, a dezinfekcioni gel koristite samo kada nemate pristup vodi.

Zaključak

Pranje ruku možda deluje banalno, ali ostaje jedna od najjednostavnijih i najeftinijih preventivnih mera u borbi protiv bolesti. To je mali gest koji, ako se redovno praktikuje, ima ogromnu moć da zaštiti naše zdravlje – i zdravlje ljudi oko nas.

The post Zašto i dalje peremo ruke – i koliko to stvarno pomaže first appeared on Puls zdravlja.