Novo istraživanje otkriva tihe posledice Koronavirusa na mozak

Iako se Koronavirus najčešće povezuje sa problemima disajnih puteva, sve je više dokaza da ova bolest može ostaviti dugotrajan trag i na mozgu – čak i kod ljudi koji su se, barem naizgled, u potpunosti oporavili. Nova studija naučnika sa Griffith University ukazuje na to da infekcija virusom SARS-CoV-2 može dovesti do promena u strukturi i funkciji mozga, bez obzira na to da li osoba ima simptome dugog COVID-a. COVID-19 kao sistemska bolest Tokom pandemije postalo je jasno da COVID-19 nije isključivo respiratorna bolest.

Istraživanja su pokazala da može uticati na različite sisteme u organizmu – od nervnog i imunog, pa sve do reproduktivnog. Kod osoba koje pate od dugog kovida, gde simptomi traju mesecima ili godinama nakon infekcije, neurološki problemi su među najčešćima. To uključuje tzv.

„maglu u mozgu“, probleme sa pamćenjem, koncentracijom i poremećaje sna. Međutim, zabrinjavajuće je to što se promene u mozgu mogu javiti i kod ljudi koji ne prijavljuju nikakve trajne tegobe. Šta je pokazalo novo istraživanje?

Studija je sprovedena u National Centre for Neuroimmunology and Emerging Diseases i obuhvatila je tri grupe ispitanika: osobe sa dijagnozom dugog kovida, osobe koje su preležale KOVID-19 bez dugotrajnih simptoma, osobe koje nikada nisu bile zaražene. Svim učesnicima urađeni su snimci mozga pomoću naprednih MRI tehnika. Rezultati su pokazali jasne razlike u sivoj i beloj moždanoj masi, naročito u regionima važnim za pamćenje, kognitivne funkcije i opšte zdravlje mozga.

Prema rečima glavnog autora studije, dr Kirana Thapaliye, promene su primećene ne samo kod osoba sa dugim korona virusom, već i kod onih koji su smatrali da su se u potpunosti oporavili. Kompenzacija ili tiho oštećenje? Kod ispitanika sa dugim kovidom primećen je pojačan signal mijelina u pojedinim delovima mozga, što bi moglo ukazivati na pokušaj mozga da se sam popravi nakon oštećenja.

Slične, ali blaže promene uočene su i kod osoba koje su preležale Kovid bez simptoma, u poređenju sa onima koji nikada nisu bili zaraženi. Posebno je pogođeno moždano stablo – deo mozga koji ima ključnu ulogu u regulaciji disanja, sna i autonomnih funkcija. Ovaj nalaz se uklapa sa ranijim istraživanjima koja povezuju moždano stablo sa dugim KOVID-om i hroničnim sindromima umora.

Zašto je ovo važno? Pored strukturnih promena, istraživači su otkrili i metaboličke poremećaje u mozgu, koji su povezani sa jačinom i vrstom simptoma kod dugog kovida. S obzirom na to da je do sada zabeleženo na stotine različitih simptoma ovog stanja, naučnici i dalje pokušavaju da utvrde ko je najugroženiji i zašto.

Iako je studija preliminarna i zahteva potvrdu na većem broju ispitanika, njeni rezultati otvaraju važna pitanja. Ako KOVID-19 može ostaviti „tihi“ trag na mozgu čak i bez vidljivih simptoma, onda je dugoročno praćenje oporavljenih pacijenata od ključnog značaja. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Brain, Behavior, & Immunity – Health, a o njemu je izveštavao i PsyPost.