Da li EBV uzrokuje Lupus i Multiplu sklerozu? Novo istraživanje donosi preokret

Nove naučne studije ukazuju na to da bi jedan od najrasprostranjenijih virusa na svetu – Epstein-Barrov virus (EBV) – mogao biti mnogo opasniji nego što se do sada verovalo. Virus koji se godinama povezivao gotovo isključivo sa “mononukleozom” (glandular fever) sada se dovodi u direktnu vezu sa drugom velikom autoimunom bolešću – lupusom. Ovo otkriće dolazi samo tri godine nakon što je potvrđeno da EBV igra ključnu ulogu i u razvoju multiple skleroze (MS).

Naučnici sada sumnjaju da virus može biti pokretač i drugih autoimunih bolesti, uključujući reumatoidni artritis i tip 1 dijabetesa. Ako se veze potvrde, medicina bi mogla da uđe u novu eru – od boljeg razumevanja bolesti, preko novih terapija, do potencijalno prve vakcine koja bi sprečila više autoimunih stanja odjednom. Šta znamo o Epstein-Barrovom virusu?

EBV nosi između 90 i 95% ljudi širom sveta. Infekcija zahvata usta, grlo i posebno jednu vrstu imunskih ćelija – B ćelije, koje proizvode antitela. U većini slučajeva, virus se nakon početne infekcije “smiri” i ostaje u organizmu u malom broju ćelija – praktično uspavan.

Prenosi se preko pljuvačke, pa se najčešće dobija: u ranom detinjstvu, ili u adolescenciji i ranoj odrasloj dobi. Druga grupa infekcija (kod tinejdžera) najčešće izaziva mononukleozu, tzv. “bolest poljupca”, koju prate jak umor, otok limfnih čvorova i grlobolja.

Iako komplikacije nisu česte, EBV je već dugo povezan sa određenim vrstama kancera (npr. Hodžkinov limfom, Burkitov limfom), posebno u oblastima gde je imunitet populacije oslabljen, poput delova Afrike gde je čest malarijski teret. Kako je otkrivena veza između EBV-a i MS?

Pravu prekretnicu donela je analiza dvodecenijskih uzoraka krvi američkih vojnika. Istraživači su pratili osobe koje su tokom službe dobile mononukleozu i kasnije razvile MS. U njihovoj krvi iz perioda prve infekcije pronađeni su tragovi ranog oštećenja nerava, što je naučnicima dalo prvi jasan dokaz – EBV nije samo statistička slučajnost, već uzročnik MS-a.

To je izazvalo globalni talas interesovanja za vakcinu protiv EBV-a. Novo otkriće: Kako EBV pokreće Lupus? Najnovija studija, objavljena u časopisu Science Translational Medicine, prvi put objašnjava mehanizam kojim EBV može da izazove Lupus.

U ljudskom organizmu postoji mali broj “samoreaktivnih B ćelija” – ćelija koje greškom prepoznaju naše vlastite proteine kao neprijatelje. U normalnim okolnostima, te ćelije su uspavane. Studija pokazuje da EBV može upravo te ćelije da zarazi i “probudi”, što vodi u: napad imunskog sistema na ćelije tela, autoimunsku reakciju, razvoj Lupusa – bolesti koja izaziva osip na koži, bol u zglobovima, oštećenje organa i ekstremni umor.

Ovo je prvi put da su naučnici uspeli da prikažu direktan, uzročno-posledični mehanizam, a ne samo statističku povezanost. Da li EBV pokreće i druge autoimune bolesti? Sada se istražuje da li isti mehanizam može da objasni i druge bolesti: Reumatoidni artritis (napad na zglobove) Tip 1 dijabetes (napad na beta ćelije pankreasa) Inflamatorne bolesti creva (napad na digestivni trakt) Ako se potvrdi, EBV bi mogao biti glavni okidač čitave grupe autoimunih oboljenja.

3D render of a male medical figure with sore throat and corona virus cells Šta ovo znači za lečenje? 1. Nove terapije za Lupus i MS Ako virus zaista aktivira samoreaktivne B ćelije, onda bi terapije koje ciljaju te ćelije mogle biti efikasnije.

Postoji i eksperimentalni pristup koji podrazumeva potpuno uklanjanje B ćelija iz krvi. 2. Suzbijanje EBV-a kao terapija Naučnici već rade na načinima da oslabe ili eliminišu EBV kod osoba sa MS-om.

3. Vakcina protiv EBV-a – najveća nada Trenutno se razvija više vakcina: tri su već u ranim kliničkim ispitivanjima, nekoliko je u fazi ispitivanja na životinjama. Primarni cilj je sprečavanje mononukleoze, ali ako bi vakcina ujedno sprečavala i MS, i Lupus, i određene vrste kancera – to bi predstavljalo jedno od najvećih medicinskih otkrića našeg vremena.

Očekivanja su da bi prva od tih vakcina mogla biti dostupna u narednih 10 godina – ako ispitivanja pokažu sigurnost i efikasnost. Mogući problem Ako vakcina samo odloži infekciju, umesto da je spreči, u teoriji bi mogla da pogorša akutne simptome. Ovo je i dalje samo pretpostavka i moraće da se ispita u kliničkim studijama.

Početak revolucije u razumevanju autoimunih bolesti Otkrivanje jasnog mehanizma kojim Epstein-Barrov virus izaziva Lupus, uz već potvrđenu vezu sa MS, predstavlja veliki iskorak u medicini. Sada se prvi put otvara mogućnost: da se spreče autoimune bolesti, da se ciljano leče postojeće, da se spreče određene vrste kancera, da se razvije vakcina koja bi dramatično unapredila globalno zdravlje. Kako kaže prof.

Helen Stagg:„Ne znamo još šta će sve ovo doneti, ali postoji ogromna nada.“ Izvori: Science – EBV i MS:https://www.science.org/doi/10.1126/science.abj8222 Science Translational Medicine – EBV i lupus:https://www.science.org/doi/10.1126/scitranslmed.xxxxx CDC – Epstein-Barr virus:https://www.cdc.gov/epstein-barr/ WHO – EBV informacije:https://www.who.int/ Harvard – sažetak o EBV i MS:https://www.hsph.harvard.edu/news/press-releases/ebv-may-be-leading-cause-of-ms/ Jenner Institute (Oxford) – EBV vakcina:https://www.jenner.ac.uk/ ClinicalTrials.gov – sva EBV ispitivanja:https://clinicaltrials.gov/search?cond=EBV