ADHD i biološki sat: zašto osobe sa ADHD-om često kasno ležu i teško ustaju?

Sve veći broj naučnih dokaza ukazuje na to da je poremećaj cirkadijalnog ritma klinički značajan i veoma čest kod velike podgrupe osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Ovaj pregled objedinjuje više linija dokaza koje pokazuju snažnu povezanost ADHD-a sa tzv. „večernjim hronotipom“ (osobe koje prirodno kasno ležu i kasno se bude) i biološkim markerima koji kasne u odnosu na uobičajeni ritam.

Poremećaji spavanja su izraženi: nesanica i problemi sa snom javljaju se kod do 80% odraslih sa ADHD-om i do 82% dece kašnjenje ciklusa spavanje–budnost prisutno je kod do 78% obolelih početak lučenja melatonina u uslovima slabog svetla (DLMO) kasni u proseku 45 minuta kod dece i 90 minuta kod odraslih Ove promene su praćene: oslabljenim i pomerenim ritmom kortizola manjim volumenom pinealne (epifizne) žlezde oslabljenim ritmom tzv. „satnih gena“ (BMAL1 i PER2) Mnogi ljudi sa ADHD-om znaju taj osećaj: mozak „radi punom parom“ kasno uveče, san nikako da dođe, a jutra su iscrpljujuća. Nauka danas potvrđuje da ovo nije stvar loših navika, već često posledica poremećenog biološkog sata.

Šta je biološki (cirkadijalni) sat? To je unutrašnji mehanizam koji reguliše: kada smo pospani kada smo budni kada se luče hormoni poput melatonina i kortizola nivo energije tokom dana Kod većine ljudi ovaj sat prati dan i noć. Kod velikog broja osoba sa ADHD-om – taj sat kasni.

Koliko je to često? Istraživanja pokazuju da: čak 3 od 4 osobe sa ADHD-om imaju pomeren ritam spavanja više od 80% dece i odraslih sa ADHD-om ima probleme sa snom melatonin (hormon sna) se kod njih luči kasnije nego kod drugih ljudi Šta se dešava u telu? Kod ADHD-a: melatonin kasni i ponekad se luči i tokom dana kortizol (hormon budnosti) je slabiji ujutru mozak teže „prebacuje“ telo u režim sna ili budnosti Zato osobe sa ADHD-om često: ne mogu da zaspu pre ponoći imaju osećaj da su „najživahnije“ uveče teško se bude i osećaju se umorno ujutru Može li se biološki sat „resetovati“?

Dobra vest: da, može – barem delimično. Najefikasniji pristupi su: fiksno vreme buđenja, čak i vikendom jutarnje izlaganje jakom svetlu izbegavanje ekrana i jake svetlosti uveče redovna fizička aktivnost po potrebi, male doze melatonina uz savet lekara Studije pokazuju da kada se biološki sat pomeri ranije: san se poboljšava koncentracija raste impulsivnost i hiperaktivnost se smanjuju Da li je ADHD „bolest biološkog sata“? Ne u potpunosti.

Ali kod velikog broja ljudi poremećen biološki ritam značajno pogoršava simptome. Zato se danas sve više govori o tome da terapija ADHD-a treba da uključi i rad na snu i cirkadijalnom ritmu, a ne samo lekove i psihoterapiju.