Mastika i rak: Šta laboratorijska istraživanja zaista pokazuju

Mastika je prirodna smola koja se dobija od drveta Pistacia lentiscus, koje raste pretežno na grčkom ostrvu Hios. Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini i prehrambenoj industriji, a u novije vreme privukla je pažnju naučnika zbog svojih potencijalnih bioloških svojstava, uključujući moguće antikancerogeno delovanje.

U laboratorijskim istraživanjima, ekstrakt mastike i njeni aktivni sastojci pokazali su sposobnost usporavanja rasta ili podsticanja apoptoze (programiranog odumiranja) određenih vrsta kancerogenih ćelija. Ovi efekti su zabeleženi na ćelijama raka debelog creva, prostate, pankreasa, žučnih kanala, želuca i pluća. Ovakvi rezultati čine mastiku interesantnim predmetom daljeg naučnog istraživanja u oblasti onkologije.

Međutim, od suštinske je važnosti razumeti ograničenja ovih nalaza. Laboratorijska istraživanja, poznata i kao in vitro studije, sprovode se na izolovanim ćelijama raka u kontrolisanim uslovima koji se značajno razlikuju od složenog okruženja ljudskog organizma. Pozitivan efekat neke supstance u laboratorijskim uslovima ne znači automatski da će isti efekat biti prisutan i kod živih ljudi. Mnoge supstance koje pokazuju obećavajuće rezultate in vitro ne uspevaju da pokažu iste efekte u kasnijim fazama ispitivanja.

Naučnici pretpostavljaju da mastika deluje kroz nekoliko mehanizama. Sadrži bioaktivna jedinjenja poput triterpena, polifenola i eteričnih ulja, koja mogu doprineti smanjenju oksidativnog stresa u ćelijama, regulaciji upalnih procesa koji pogoduju razvoju tumora, kao i aktiviranju apoptotskih puteva koji dovode do odumiranja kancerogenih ćelija. Ipak, tačni mehanizmi i njihova efikasnost u ljudskom organizmu još uvek nisu dovoljno razjašnjeni.

Pre nego što bi mastika mogla biti preporučena kao deo onkološkog lečenja, morala bi proći kroz rigorozne faze naučne validacije: istraživanja na životinjskim modelima (in vivo studije), a zatim više faza kliničkih ispitivanja na ljudima kojima se dokazuje bezbednost, odgovarajuća doza i stvarna klinička efikasnost. Ovaj proces može trajati godinama i nije garantovan pozitivnim ishodom.

Za sada mastika nije klinički dokazana kao lek za bilo koji oblik raka, niti je odobrena od strane relevantnih medicinskih regulatornih tela u tu svrhu. Svako ko boluje od raka ili brine o svom riziku trebalo bi da sve odluke o lečenju i suplementaciji donosi isključivo uz savet i nadzor svog lekara ili onkologa.

Potencijalne koristi: 

Potencijalna antioksidativna i protivupalna svojstva; laboratorijski zabeleženo delovanje na više vrsta kancerogenih ćelija; bogat izvor bioaktivnih jedinjenja poput triterpena i polifenola; dugo istorijsko korišćenje u tradicionalnoj medicini bez ozbiljnih neželjenih efekata kod zdrave populacije.

Potencijalni rizici: 

Nema dovoljno kliničkih podataka o bezbednosti i efikasnosti pri upotrebi u kontekstu onkologije; mogući rizik od interakcija sa onkološkim lekovima; postoji opasnost da pacijenti zamene dokazane terapije neproverenim suplementima; alergijske reakcije su moguće kod osoba osetljivih na smole i srodne biljke.

Kome je namenjeno: 

Ova informacija je namenjena osobama zainteresovanim za naučna istraživanja prirodnih jedinjenja i njihovog potencijalnog uticaja na zdravlje. Nije namenjena osobama koje traže alternativu konvencionalnom onkološkom lečenju. Pacijenti sa dijagnozom raka moraju sve odluke o suplementaciji donositi uz konsultaciju sa onkologom.

Kontraindikacije: 

Osobe alergične na pistacije ili biljke iz porodice Anacardiaceae treba da izbegavaju mastiku. Pacijenti koji primaju hemioterapiju, radioterapiju ili druge onkološke terapije ne smeju uzimati mastiku bez prethodne konsultacije sa lekarom, zbog mogućih interakcija. Trudnice i dojilje treba da se uzdrže od upotrebe bez lekarskog saveta.