Da li je čistoća zaista pola zdravlja? Sprejevi za čišćenje i rizik za pluća

Većina ljudi čišćenje doživljava kao neophodnu rutinu koja obezbeđuje uredan i zdrav dom. Miris deterdženta ili svežina nakon brisanja prašine često se poistovećuju sa higijenom i dobrim životnim uslovima. Međutim, nova naučna saznanja pokazuju da ono što smatramo „čistoćom“ može imati skrivene posledice po zdravlje.

Dok se u javnosti mnogo govori o štetnosti cigareta, zagađenju vazduha ili hemikalijama u industriji, mnogo manje pažnje posvećuje se sredstvima koja svakodnevno koristimo u sopstvenim domovima. Norveška studija, koja je pratila više od 6.000 ljudi tokom dvadeset godina, otkrila je da žene koje redovno koriste sredstva za čišćenje, naročito u obliku sprejeva, imaju pad plućne funkcije koji se može uporediti sa efektom pušenja čitavog pakovanja cigareta dnevno. Ovi rezultati dovode u pitanje našu predstavu o „bezopasnom“ čišćenju i ukazuju na to da bi sredstva za održavanje doma mogla predstavljati ozbiljniji zdravstveni rizik nego što se do sada pretpostavljalo.

Osnovne informacije o studiji Istraživanje je sprovedeno u okviru Univerziteta u Bergenu, Norveška, kao deo projekta ALEC („Aging Lungs in European Cohorts“). Učesnici: oko 6.235 ljudi, prosečno su imali ~34 godine na početku studije. Period praćenja: više od 20 godina.

Fokus: upoređivanje stanja plućne funkcije kod onih koji su čišćenje obavljali kod kuće i/ili profesionalno, uz upotrebu sprejeva / hemikalija, naspram onih koji to nisu radili. U analizi su uzimani u obzir i drugi faktori koji mogu uticati na pluća: pušenje, indeks telesne mase, obrazovanje i sl. Glavni nalazi Brži pad plućne funkcije kod ženaŽene koje su redovno čistile – kod kuće i/ili kao deo posla – imale su značajno ubrzan pad funkcije pluća u odnosu na žene koje nisu puno čistile.

Koliko je značajan pad? FEV₁ (volumen vazduha koji se može izbaciti iz pluća u jednoj sekundi) opadao je brže kod žena koje koriste sprejeve – dodatnih ~3,6 ml/god kod onih koje čiste kod kuće, ~3,9 ml/god kod profesionalnih čistačica. FVC (ukupna količina vazduha koju osoba može izbaciti) opadao je brže: oko 4,3 ml/god u domaćinstvu, čak ~7,1 ml/god kod profesionalnih čistačica.

Astma – povećan rizikKod žena koje redovno čiste, bilo kod kuće ili profesionalno, učestalost astme bila je viša: ~12,3% kod domaćih čišćenja, ~13,7% kod profesionalnih, naspram ~9,6% kod žena koje ne izvode ove aktivnosti redovno. Efekat je sličan pušenjuUsporeni pad plućne funkcije kod ovih žena je poređen sa efektom pušenja – studija navodi da je šteta slična pušenju pakovanja cigareta dnevno u dužem vremenskom periodu, ili iznosi pad funkcije pluća koji se može očekivati nakon mnogo godina pušenja. Razlika među polovimaKod muškaraca ova povezanost nije bila statistički značajna u pogledu pada FEV₁ i FVC, barem ne u istoj meri kao kod žena.

To se delom objašnjava time što su žene u većem broju bile izložene ovim uslovima čišćenja. Značenje i implikacije Skriven, „neprimetan“ rizik: Čišćenje se obično ne smatra opasnom aktivnošću, ali ova studija pokazuje da česte ekspozicije hemikalijama iz sprejeva mogu imati kumulativni negativni efekat. Štetni čestici i isparenja mogu izazvati iritaciju disajnih puteva, upale, i promene u strukturi pluća.

Javno zdravlje i regulacija: Potrebna je bolja regulativa za hemikalije koje se koriste u sredstvima za čišćenje, jasnije deklaracije i upozorenja, možda ograničenja u upotrebi sprejeva u zatvorenim prostorima, ili razvoj „čišćih“, manje štetnih alternativnih proizvoda. Prevencija u domaćinstvu: Moguće su jednostavne mere – provetravanje prostora, korišćenje sredstva u obliku koji manje raspršuje čestice (npr. tečna sredstva, sredstva koja se ne raspršuju u finu maglu spreja), upotreba krpa od mikrofibre + vode, smanjenje frekvencije upotrebe jakih hemikalija.

Zaključak Ova studija otkriva da uobičajene aktivnosti u domaćinstvu – čišćenje sa sprejevima i hemikalijama – mogu imati značajan, dugoročni štetan efekat po pluća, posebno kod žena. Šteta se meri ne samo povećanjem rizika od astme, već i bržim opadanjem funkcije pluća nalik onom kod pušača. Za svakodnevni život to znači da je korisno: razmisliti o alternativama hemijskim sredstvima za čišćenje (mikrofibra, voda, blagi sapuni) osigurati dobru ventilaciju prilikom čišćenja smanjiti upotrebu sprejeva (posebno oni koji prave finu maglu) birati proizvode sa manje štetnih sastojaka, ako su dostupni Studija iz Norveške stavlja u prvi plan činjenicu da ono što radimo svakodnevno, verujući da doprinosi zdravlju i urednosti doma, može imati suprotan efekat na naše disajne organe.

Iako čišćenje ostaje neophodna aktivnost, važno je postati svestan rizika koje nose hemikalije i sprejevi. Umesto da ih koristimo nekritički, trebalo bi da tražimo bezbednije alternative, da provetravamo prostorije tokom čišćenja i da smanjimo nepotrebnu upotrebu agresivnih sredstava. Poruka je jasna: „čisto“ ne mora uvek značiti i „zdravo“.

U budućnosti, izbor sredstava za čišćenje može postati jednako važan kao i izbor hrane ili načina života, jer direktno utiče na kvalitet našeg disanja i dugovečnost pluća.