U poslednjih nekoliko godina, istraživači širom sveta, uključujući timove povezane sa Univerzitetom u Bazelu i Institute of Molecular and Clinical Ophthalmology Basel (IOB) u Švajcarskoj, istražuju zanimljive efekte svetlosne terapije na ćelije u mrežnjači (retini) oka — posebno one koje su pogođene bolestima poput age-related macular degeneration (AMD) i retinitis pigmentosa (RP).

Ova terapija se naziva fotobiomodulacija (PBM) i zasniva se na izlaganju oka specifičnim talasnim dužinama svetlosti, kao što je crveno-bliska svetlost od oko 670 nm. Iako ovakav tretman ne „leči“ slepilo, istraživanja pokazuju da može pomoći ćelijama mrežnjače da bolje funkcionišu i prežive duže vreme.

Kako svetlost utiče na ćelije oka?

Svetlost PBM terapije deluje na mitohondrije, male „energetske fabrike“ unutar ćelija. Kod ljudi sa bolestima kao što su AMD i RP, mitohondrije u mrežnjači mogu postati slabije i ne proizvode dovoljno energije, što vodi do oštećenja ćelija. Fotoni iz svetlosti od 600–1000 nm (crveno i blisko infracrveno svetlo) mogu biti apsorbovani od strane enzima zvanog citohrom c oksidaza u mitohondrijama. Kada se to dogodi, ćelije mogu da proizvode više energije (ATP), postanu otpornije na stres i manje podložne oštećenju.

Ovaj efekat se može desiti bez oštre svetlosti ili toplote, jer se radi o niskoenergetskoj svetlosti koja ne oštećuje tkivo. To je razlog zašto se PBM smatra bezbednom i neinvazivnom — ne boli i ne koristi jake lasere ili operaciju.

Šta kažu eksperimenti i kliničke studije?

Iako se najviše ranijih testova dogodilo u laboratorijama i na životinjama, istraživanja pokazuju značajne rezultate:

Studije sa crvenim svetlom (oko 670 nm):

• Eksperimenti na miševima starijim od godinu dana pokazali su da svetlost od 670 nm može poboljšati funkciju mrežnjače i povećati proizvodnju energije u ćelijama, što vodi do boljeg odgovora na svetlosne impulse.

Klinička istraživanja u ljudi:

• Prethodne studije na ljudima sa ranim oblicima suve AMD pokazale su poboljšanja u nekim vizuelnim testovima (npr. kontrast, jasnoća) nakon nekoliko sedmica izlaganja svetlu PBM terapije. Ovo može značiti usporavanje gubitka funkcije ćelija mrežnjače.
  (Važno: ovi rezultati nisu konačni i još nisu deo standardnih medicinskih protokola.)

Gde se nalazi Švajcarska u ovoj priči?

Istraživači u Bazelu i u IOB rade na više frontova u borbi protiv gubitka vida:

• Gene terapije i optogenetika – to su napredne tehnike kojima se pokušava učiniti ćelije oka osetljivijim na svetlost, pa čak i infra-crvene talase, tako da retina može da reaguje na svetlost i šalje signale mozgu.
• Svjetlosna terapija (PBM) – primenjuje se kao nežan, neinvazivan tretman koji može poboljšati ćelijsku energiju i potencijalno produžiti sposobnost očnih ćelija da funkcionišu.

Ovo su i dalje eksperimentalne ideje i koncepti, ali naučne grupe su optimistične da bi svetlosna terapija — posebno ako se kombinuje sa drugim inovacijama — mogla postati pristupačna podrška za očuvanje vida u ranim fazama degenerativnih stanja.

Šta to znači za ljude sa problemima vida?

Fotobiomodulacija nije lek za slepilo, ali može pomoći ćelijama mrežnjače da bolje funkcionišu u ranim stadijumima bolesti.
Terapija je neinvazivna i generalno sigurna u kliničkim okvirima, ali još nije široko odobrena kao standardni medicinski tretman.
Neki ljudi u kliničkim studijama prijavljuju jasniji kontrast i oštrije detalje nakon ponovljenih sesija svetlosne terapije, što ukazuje na poboljšano funkcionisanje ćelija.
Nauka je i dalje u ranoj fazi: potrebno je više velikih studija da bi se tačno utvrdilo koliko i kod koga ova terapija zaista koristi.

Zaključak

Svetlost može zaista postati novi način zaštite vida. Istraživanja pokazuju da svetlosna terapija — posebno u području crvene i blisko-infracrvene svetlosti — ima potencijal da podrži ćelije oka da bolje rade i prežive duže. Ovo ne znači da svetlost „leči“ slepilo, ali otvara nove puteve nade za ljude sa degenerativnim očnim bolestima.

The post Švajcarska svetlosna terapija donosi novu nadu za gubitak vida first appeared on Puls zdravlja.

Šta je zapravo ablacija retine?

Ablacija retine nastaje kada se mrežnjača odvoji od pigmentnog epitela – sloja koji je hrani i održava. To se može desiti zbog pucanja mrežnjače (retinalna ruptura), nakupljanja tečnosti ispod nje, ili usled povlačenja koje uzrokuje ožiljno tkivo.

Postoje tri glavna tipa ablacije:

1. Regmatogena ablacija – najčešći tip, nastaje usled suze ili rupe na mrežnjači kroz koju prolazi tečnost.
   
2. Trakcijska ablacija – posledica povlačenja mrežnjače zbog ožiljaka, često kod dijabetičke retinopatije.
   
3. Eksudativna ablacija – uzrokovana nakupljanjem tečnosti ispod mrežnjače, bez njenog cepanja, i može biti posledica upale, tumora ili vaskularnih oboljenja.

Simptomi ablacije retine

Simptomi se obično javljaju iznenada i ne prate ih bolovi. Važno je odmah reagovati ako primetite sledeće znake:

• Pojava “mušica” (floatersa) – sitne tačkice, senke ili linije koje plutaju kroz vidno polje
• Bljeskovi svetlosti, naročito pri pokretu oka ili u mračnom prostoru
• Osećaj kao da vam senka ili zavesa prelazi preko dela vida
• Zamagljen ili iskrivljen vid
• Gubitak perifernog vida

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah posetite oftalmologa – svako odlaganje povećava rizik trajnog oštećenja vida.

Uzroci i faktori rizika

Ablacija retine se najčešće javlja kod osoba starijih od 50 godina, ali može pogoditi i mlađe.
Najčešći uzroci i faktori rizika su:

• Visok stepen kratkovidosti (miopije)
• Povrede oka ili glave
• Prethodne operacije oka, posebno operacija katarakte
• Porodična istorija ablacije
• Dijabetička retinopatija i druga oboljenja mrežnjače
• Degenerativne promene u staklastom telu (posebno kod starijih osoba)

Treba napomenuti da neke promene u vidnom polju i osećaj zamućenog vida mogu nastati i zbog preterane upotrebe mobilnog telefona, računara ili drugih ekrana. Dugotrajno gledanje u ekran bez odmora dovodi do naprezanja očiju (astenopije), što može izazvati privremeno zamućenje vida, suvoću oka i smetnje u fokusu.
Iako takvi simptomi nisu isto što i ablacija retine, oni mogu biti zbunjujući i slični u početku. Zbog toga je preporučljivo napraviti pauzu na svakih 20–30 minuta i redovno proveravati vid kod oftalmologa.

Dijagnoza

Dijagnozu postavlja oftalmolog detaljnim pregledom oka pomoću oftalmoskopa ili biomikroskopa.
Ponekad se radi i ultrazvuk oka (B-scan) ako je pregled otežan, na primer kod krvarenja u oku.

Lečenje ablacije retine

Ablacija retine ne može da se izleči lekovima – zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Vrsta operacije zavisi od uzroka i stepena odvajanja:

• Laserska fotokoagulacija – koristi se kod manjih pukotina i početnih odvajanja
• Krioterapija (zamrzavanje) – popravlja male rupture mrežnjače
• Pneumatska retinopeksija – ubrizgava se gasni mehurić koji pritiska mrežnjaču nazad
• Skleralno učvršćenje (silikonska traka) – spoljašnji pritisak vraća mrežnjaču na mesto
• Vitrektomija – uklanjanje staklastog tela ako povlači mrežnjaču

Prognoza zavisi od brzine reagovanja – što se ranije pristupi operaciji, veće su šanse da se vid očuva.

Prevencija i redovne kontrole

Ne postoji potpuna zaštita od ablacije retine, ali rano otkrivanje može sprečiti ozbiljne posledice.
Preporučuje se:

• Redovni oftalmološki pregledi, naročito kod osoba sa visokim stepenom kratkovidosti
• Izbegavanje povreda oka
• Kontrola šećera u krvi kod dijabetičara
• Brza reakcija na pojavu bljeskova, senki ili mušica u vidnom polju
• Ograničavanje vremena provedenog ispred ekrana i pravljenje čestih pauza kako bi se oči odmorile

Ablacija retine je stanje koje zahteva hitnu medicinsku pažnju. Ne izaziva bol, ali nagli gubitak vida može biti trajan ako se ne reaguje odmah.

Redovne kontrole, briga o zdravlju očiju i prepoznavanje ranih simptoma ključ su za očuvanje vida.

The post Ablacija retine – simptomi, uzroci i lečenje first appeared on Puls zdravlja.