Ovaj uspeh predstavlja potencijalno veliki pomak u lečenju povreda kičmene moždine i paralize — ali istovremeno i eksperiment sa mnogo otvorenih pitanja.

Šta je urađeno

U ispitivanju su učestvovala četiri pacijenta sa teškim povredama kičmene moždine i gotovo potpunom paralizom ispod mesta povrede. Terapija se sastojala od transplantacije oko dva miliona neurona-precursornih ćelija, izvedenih iz iPS ćelija donora, koje su ubrizgane direktno na mesto povrede.

Transplantacija je izvršena u fazi tzv. „subakutne povrede“, oko dve do četiri nedelje nakon traume. Nakon tretmana, pacijenti su šest meseci primali lekove za sprečavanje odbacivanja ćelija i bili pod stalnim nadzorom tokom godinu dana. U tom periodu nije prijavljen nijedan ozbiljan neželjeni efekat.

Rezultati — pozitivni i ograničavajući

Pozitivne strane

Jedan od pacijenata pokazao je izuzetan napredak: od potpunog gubitka pokreta i osećaja (AIS A) napredovao je do stepena AIS D — što znači da sada može samostalno da stoji i da trenira hod. Drugi pacijent je takođe ostvario napredak, povrativši delimičnu kontrolu nad udovima i sposobnost samostalnog hranjenja.

Pored funkcionalnog poboljšanja, terapija se pokazala kao bezbedna: nije zabeleženo odbacivanje ćelija ni stvaranje tumorskog tkiva, što su dve najveće potencijalne komplikacije ovakvih postupaka.

Ograničenja

Od četvorice pacijenata, dvojica nisu pokazala značajnije poboljšanje. Uzorak je mali, što znači da rezultati nisu statistički relevantni za donošenje čvrstih zaključaka o efikasnosti.
Studija još nije prošla potpunu naučnu recenziju, a istraživači sami priznaju da se deo poboljšanja možda dogodio spontano, bez direktne veze sa transplantacijom.

Takođe, nije jasno kod kojih vrsta povreda — po lokaciji i starosti povrede — terapija daje najbolje rezultate. Trenutno je najefikasnija kod pacijenata tretiranih u ranim fazama nakon povrede.

Zašto je ovo značajan pomak

Povrede kičmene moždine spadaju u najteže medicinske izazove: veza između mozga i tela biva prekinuta, nervi se gotovo nikada ne regenerišu, a posledice su obično trajne.

Ova terapija koristi iPS ćelije — odrasle ćelije koje se „vraćaju“ u stanje slično embrionskim matičnim ćelijama, a zatim diferenciraju u nervne prekursore. Time se omogućava regeneracija tkiva koje ranije nije bilo moguće obnoviti.

Ako se pokaže kao bezbedna i pouzdana, ova metoda bi mogla otvoriti potpuno novi pravac u lečenju paralize — ne samo kroz rehabilitaciju, već kroz stvarnu obnovu funkcije. Japan se time pozicionira kao globalni lider u oblasti regenerativne medicine.

Kritički okvir i izazovi

Iako je jedan pacijent postigao izuzetno vidljiv rezultat, to još nije potpuni oporavak hoda. Povratak delimične motorike i mogućnost stajanja predstavljaju ogroman korak, ali daleko od potpunog izlečenja.

Terapija je zasad primenjiva samo u ranoj fazi nakon povrede. Kod osoba koje već duže vreme žive sa paralizom, efekti bi mogli biti znatno slabiji. Pored toga, troškovi i tehnička složenost zahvata ograničavaju dostupnost terapije.

Ne treba zaboraviti ni etička i regulatorna pitanja, posebno u vezi sa upotrebom iPS ćelija i imunosupresivnih lekova. Dugoročni efekti ovakvih tretmana još uvek nisu poznati, pa su neophodna višegodišnja praćenja pacijenata.

Šta sledi

Japanski tim planira proširenje istraživanja na veći broj pacijenata i razvoj standardizovanih protokola. Posebna pažnja biće usmerena na pacijente sa hroničnim povredama, kako bi se utvrdilo da li je regeneracija moguća i u kasnijim fazama.

U narednim godinama očekuje se i smanjenje troškova, kao i unapređenje metoda za povećanje preživljavanja transplantiranih ćelija i njihovo bolje povezivanje sa postojećim nervnim tkivom.

Zaključak

Terapija matičnim ćelijama koja je sprovedena u Japanu označava istorijski trenutak u medicini — prvi dokaz da potpuna paraliza možda više nije nepovratno stanje. Ipak, potrebno je više istraživanja, vremena i opreza da bi se ovakvi rezultati mogli smatrati trajnim i pouzdanim.

Ovaj događaj daje nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa posledicama povreda kičmene moždine — i nagoveštava budućnost u kojoj će regenerativna medicina moći da vrati funkcije koje su nekada bile izgubljene zauvek.

Izvori

• Medical Xpress
• ZME Science
• Regenerative Medicine Foundation
• Tokyo Weekender
• Nature
• Times of India

The post Revolucionarna terapija: muškarac sa paraplegijom ponovo stoji zahvaljujući matičnim ćelijama first appeared on Puls zdravlja.

Tajna je u molekulu nazvanom PP405

Tim istraživača identifikovao je molekul PP405, koji ima sposobnost da “probudi” uspavane folikule dlake. Za razliku od mnogih postojećih tretmana koji podstiču rast tanke, slabije kose, ovaj molekul stimuliše rast potpuno razvijenih, tzv. terminalnih dlačica, koje su gustoće i debljine poput prirodne kose.

Mehanizam delovanja PP405 molekula je jedinstven — on inhibira specifični protein koji drži matične ćelije folikula u neaktivnom stanju. Na taj način, ponovo aktivira prirodnu sposobnost organizma da proizvodi kosu.

Rezultati ranih testova: značajan napredak u samo 7 dana

U prvim ljudskim kliničkim ispitivanjima, učesnici su nanosili kremu svake večeri pred spavanje tokom jedne nedelje. Već nakon sedam dana, kod većine su primećeni statistički značajni rezultati u rastu kose.

Ko stoji iza otkrića?

Istraživački tim čine Vilijam Louri (William Lowry), Heder Kristofk (Heather Christofk) i Majkl Džang (Michael Jung), koji su osnovali Pelage Pharmaceuticals, startup koji ima za cilj komercijalizaciju ovog revolucionarnog proizvoda.

Njihova firma je već obezbedila 16,4 miliona dolara investicija od fonda Google Ventures, što dodatno potvrđuje potencijal ove terapije. Sledeći korak su veće kliničke studije i proces odobrenja od strane američke agencije za lekove (FDA).

Za koga je ovaj tretman namenjen?

Dok lek verovatno neće delovati kod svih, istraživači veruju da velika većina osoba koje pate od gubitka kose može imati koristi. To uključuje:

• Osobe sa naslednim oblikom ćelavosti (androgenetska alopecija)
• One koje gube kosu zbog starenja ili stresa
• Ljude koji su prošli kroz hemoterapiju

Kada će biti dostupan na tržištu?

Iako će proći još neko vreme dok tretman ne dobije odobrenje i postane dostupan široj javnosti, ovo otkriće uliva novu nadu milionima ljudi širom sveta. Ukoliko sve prođe kako treba kroz kliničke faze i regulative, krema bi mogla biti na tržištu u narednih nekoliko godina.

Ukoliko se potvrde svi dosadašnji rezultati, molekul PP405 bi mogao da bude prva zaista efikasna i jednostavna terapija protiv ćelavosti. Za razliku od hirurških metoda ili skupih i slabodelotvornih tretmana, ovaj proizvod bi mogao doneti rešenje koje se jednostavno nanosi — i donosi rezultate već za sedam dana.

The post Nova nada za ćelavost: Naučnici razvili kremu koja podstiče rast kose za samo nedelju dana first appeared on Puls zdravlja.

“Tri godine ranije znači vreme za intervenciju. Tumori su tada verovatno mnogo manje razvijeni i veće su šanse da budu izlečeni”, izjavio je dr Juksuan Vang, vodeći autor studije i docent onkologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins.

Kako je test razvijen?

Kako bi ispitali koliko rano rak može da se detektuje, tim istraživača je analizirao uzorke plazme prikupljene u okviru velike studije finansirane od strane Nacionalnih instituta za zdravlje SAD – Atherosclerosis Risk in Communities (ARIC). Ova studija je originalno bila usmerena na faktore rizika za srčani i moždani udar, kao i druga kardiovaskularna oboljenja.

Korišćenjem izuzetno preciznih i osetljivih metoda sekvenciranja DNK, analizirani su uzorci krvi 52 učesnika – 26 koji su razvili rak u roku od šest meseci nakon davanja krvi, i 26 koji nisu dobili dijagnozu raka.

U trenutku kada su uzorci uzeti, osam od 52 učesnika imalo je pozitivan rezultat na multikancer test za rano otkrivanje (MCED). Svi su kasnije dijagnostikovani u roku od četiri meseca. Kod šest od tih osam osoba, istraživači su analizirali i uzorke krvi koji su prikupljeni 3,1 do 3,5 godine ranije – u četiri slučaja, tumorske mutacije su bile prisutne i tada, što potvrđuje da je moguće detektovati rak u veoma ranoj fazi.

Veliki potencijal za budućnost

„Ova studija pokazuje ogroman potencijal MCED testova u ranom otkrivanju raka i postavlja referentni prag osetljivosti koji je neophodan za njihov uspeh“, izjavio je Bert Vogelstein, profesor onkologije i ko-direktor Ludwig centra pri Džons Hopkinsu.

Njegov kolega, dr Nikolas Papadopulos, dodaje:

„Otkrivanje raka godinama pre kliničke dijagnoze može značajno doprineti uspešnijem lečenju. Naravno, potrebno je pažljivo razmotriti koji su naredni klinički koraci nakon pozitivnog rezultata testa.“

Ko stoji iza studije?

Istraživanje je rezultat saradnje između:

• Ludwig centra Univerziteta Džons Hopkins
• Kimmel centra za rak
• Medicinskog fakulteta i Škole javnog zdravlja Univerziteta Džons Hopkins

Projekat je delimično finansiran od strane Nacionalnih instituta za zdravlje SAD (NIH) i brojnih fondacija uključujući:

• Virginia and D.K. Ludwig Fund for Cancer Research
• The V Foundation for Cancer Research
• Conrad R. Hilton Foundation
• Swim Across America
• The Commonwealth Fund
  …i mnogih drugih.

Zaključak

Nova generacija testova krvi kao što je ovaj predstavlja značajan iskorak u ranom otkrivanju raka. Mogućnost da se bolest identifikuje tri godine pre pojave simptoma može doneti revoluciju u način na koji se rak detektuje, prati i leči – i značajno povećati šanse za izlečenje.

The post Revolucionarni test krvi otkriva rak i do tri godine pre pojave simptoma first appeared on Puls zdravlja.