Kod nekih ljudi lupus se ispoljava samo blagim osipom i umorom, dok kod drugih može izazvati ozbiljna oštećenja srca, bubrega, zglobova ili nervnog sistema. Upravo zato se lupus često naziva „bolest sa hiljadu lica“.

Najčešći oblik bolesti je sistemski eritemski lupus (SLE), ali postoje i drugi oblici poput kožnog lupusa, lupusa izazvanog lekovima i neonatalnog lupusa.

Zajedničko za sve oblike je da imuni sistem prepoznaje sopstvene ćelije kao neprijatelje, izazivajući upalu i oštećenja tkiva.

Iako trenutno ne postoji lek koji potpuno leči lupus, uz pravovremenu dijagnozu, terapiju i promene životnog stila, većina obolelih može voditi normalan i kvalitetan život.

Uzroci i faktori rizika

Uzrok lupusa još uvek nije u potpunosti poznat, ali istraživanja ukazuju na kombinaciju genetskih, hormonalnih i spoljašnjih faktora.
Bolest se češće javlja kod žena između 15. i 45. godine, naročito u periodima hormonskih promena.

Najčešći faktori rizika uključuju:

• Genetiku – nasledna predispozicija za autoimune bolesti
• Hormone – estrogen igra važnu ulogu u pokretanju imunog odgovora
• Sunčevu svetlost (UV zračenje) – može pokrenuti simptome ili pogoršati stanje
• Infekcije – virusne i bakterijske infekcije ponekad pokreću imuni odgovor
• Stres i emocionalni pritisak
• Neki lekovi (antibiotici, antikonvulzivi, lekovi za krvni pritisak) – mogu izazvati tzv. lupus indukovan lekovima

Simptomi lupusa

Lupus se naziva „bolest sa hiljadu lica“ jer simptomi variraju od osobe do osobe.
Kod nekih se javljaju blagi znaci, dok kod drugih bolest može biti ozbiljna i napadati više organa.

Najčešći simptomi uključuju:

• Hronični umor i slabost
• Bol u zglobovima i ukočenost
• Osip u obliku leptira preko obraza i nosa
• Osetljivost na sunce (fotofobija)
• Temperatura bez infekcije
• Gubitak kose
• Otoci nogu ili oko očiju (znak mogućeg oštećenja bubrega)
• Bol u grudima prilikom disanja (upala plućne maramice)
• Depresija, anksioznost ili problemi s pamćenjem

Kako se dijagnostikuje lupus?

Zbog raznolikosti simptoma, dijagnoza lupusa može biti zahtevna.
Lekar obično koristi kombinaciju kliničkog pregleda, laboratorijskih testova i slikovnih analiza.

Najčešći testovi uključuju:

• ANA test (antinuklearna antitela) – pozitivan kod većine osoba s lupusom
• Anti-dsDNA i anti-Sm antitela – specifičnija za lupus
• Analize krvi i urina – za procenu upale i funkcije bubrega
• Ultrazvuk, RTG ili biopsija – po potrebi za praćenje oštećenja organa

Lečenje lupusa

Lupus se ne može potpuno izlečiti, ali se može držati pod kontrolom.
Cilj terapije je smanjenje upale, ublažavanje simptoma i sprečavanje oštećenja organa.

Najčešći oblici terapije su:

1. Kortikosteroidi (prednizon, metilprednizolon) – brzo smanjuju upalu
2. Antimalarici (hidroksihlorokin) – smanjuju kožne i zglobne simptome
3. Imunosupresivi (azatioprin, metotreksat, mikofenolat mofetil) – smiruju preaktivan imuni sistem
4. Biološka terapija (belimumab) – nova generacija lekova koji ciljano deluju na imune ćelije
5. Podrška ishranom i suplementima – omega-3 masne kiseline, vitamin D, antioksidansi

Preporuke za svakodnevni život s lupusom

• Izbegavajte sunce i uvek koristite kremu sa SPF zaštitom
• Odmarajte dovoljno i slušajte signale tela
• Održavajte zdravu ishranu bogatu povrćem, ribom i integralnim žitaricama
• Izbegavajte stres i duvan
• Redovno posećujte lekara i pratite laboratorijske vrednosti

Prognoza i život s lupusom

Uz savremenu terapiju i praćenje, većina osoba s lupusom može voditi normalan, aktivan život.
Rano otkrivanje i redovne kontrole značajno smanjuju rizik od komplikacija kao što su oštećenje bubrega, srca ili pluća.

Zaključak

Lupus je složena, ali kontrolisana bolest ako se pristupi odgovorno.
Razumevanje simptoma, redovna terapija i balansiran način života ključ su da osoba s lupusom živi kvalitetno, sa što manje pogoršanja.

The post Šta je lupus i kako prepoznati prve simptome first appeared on Puls zdravlja.