Istraživanje pokazuje: Anksioznost i depresija udvostručuju rizik od demencije

Puls zdravlja — Wed, 10 Sep 2025 15:33:00 +0000

Demencija je jedno od najvećih zdravstvenih izazova današnjice – stanje koje ne pogađa samo one koji obole, već i njihove porodice i društvo u celini. Često se smatra da je ona neizbežna posledica starenja, ali nauka sve više pokazuje da određeni faktori rizika u ranijim životnim fazama igraju ogromnu ulogu. Novo istraživanje Univerziteta u Oksfordu otkriva da bolesti poput srčanih oboljenja, dijabetesa, moždanog udara, pa čak i mentalni poremećaji kao što su anksioznost i depresija, mogu značajno povećati rizik od razvoja demencije – i to zavisno od toga u kom periodu života se javljaju.

Rani faktori rizika – srce i šećerna bolest

Studija je otkrila da osobe koje razviju srčane bolesti, atrijalnu fibrilaciju ili dijabetes pre 55. godine imaju znatno veće šanse da obole od demencije. Ovo ukazuje na to da period ranog i srednjeg životnog doba može biti presudan za očuvanje zdravlja mozga.

Kritični period između 55. i 70. godine

Istraživači su takođe utvrdili da se rizik od demencije udvostručuje kod osoba koje u tom periodu dožive moždani udar ili razviju mentalne probleme poput anksioznosti i depresije. Upravo tada mentalno zdravlje i cerebrovaskularne bolesti postaju ključni faktori rizika.

Multimorbiditet – više bolesti, veći rizik

Čak 80% obolelih od demencije ima najmanje dve hronične bolesti. Ono što je novo u ovom istraživanju jeste jasnije razumevanje koje bolesti i u kom životnom periodu najviše doprinose razvoju demencije.

Profesor Sana Suri iz Oksforda ističe:
„Iako smo već znali da prisustvo više bolesti povećava rizik od demencije, nismo imali preciznu sliku o tome koje kombinacije imaju najveći uticaj i u kom trenutku života. Ovo istraživanje upravo to razjašnjava.“

Šta dalje?

Nalazi studije ukazuju da bi strategije prevencije trebalo prilagoditi uzrastu:

U ranoj i srednjoj životnoj dobi fokusirati se na prevenciju i kontrolu kardiovaskularnih problema i dijabetesa.
U kasnijem srednjem dobu (50–70 godina) posvetiti posebnu pažnju mentalnom zdravlju i prevenciji moždanih udara.

Autori istraživanja naglašavaju da su potrebne dodatne studije na raznovrsnijim populacijama, kako bi se potvrdili rezultati i razvile personalizovane strategije smanjenja rizika.

Demencija nije samo posledica starosti

Demencija nije samo posledica starosti, već često rezultat niza zdravstvenih problema koji se javljaju ranije u životu. Briga o srcu, metabolizmu i mentalnom zdravlju u pravim životnim fazama može biti ključna za očuvanje zdravlja mozga u poznijim godinama.