U nastavku navodimo najčešće greške u ishrani beba u prvoj godini i kako ih izbeći:

1. Prerano uvođenje čvrste hrane

Jedna od najčešćih grešaka je uvođenje čvrste hrane pre navršenog 4. meseca. Svetska zdravstvena organizacija i pedijatri preporučuju isključivo dojenje do 6. meseca, a zatim postepeno uvođenje nemlečne ishrane. Prerano uvođenje može opteretiti bebina creva i bubrege, pa čak povećati rizik od alergija.

2. Kašice koje su previše “sterilne”

U želji da se izbegnu alergije, roditelji često uvode namirnice veoma sporo i oprezno, a pritom prave kašice koje su monotone, bez teksture i ukusa. Iako je oprez važan, beba treba da se navikava na različite ukuse, teksture i mirise, kako bi razvila zdrav odnos prema hrani.

3. Zasnivanje ishrane na komercijalnim kašicama

Gotove kašice iz prodavnica mogu biti praktične, ali nisu zamena za domaću, svežu i raznovrsnu ishranu. Česta greška je oslanjanje samo na te proizvode, koji mogu sadržati skrivene šećere, zgušnjivače ili konzervanse. Domaća kašica od povrća, voća ili žitarica je uvek bolji izbor.

4. Zaslađivanje hrane i davanje sokova

Dodavanje šećera u voćne kašice, ili davanje bebi sokova iz flašica, velika je greška. Bebe nemaju potrebu za dodatnim šećerom – on stvara naviku da se hrana jede zbog ukusa, a ne gladi, i povećava rizik od karijesa i gojaznosti. Voda i mleko su jedini napici koji su bebi potrebni.

5. Kasno uvođenje potencijalno alergijskih namirnica

Stariji savet da se riba, jaja, kikiriki i orašasti plodovi uvode tek nakon prve godine više ne važi. Najnovije preporuke pokazuju da rano uvođenje (između 6. i 12. meseca) može smanjiti rizik od razvoja alergija – naravno, uz nadzor pedijatra.

6. Preskakanje mesa i drugih izvora gvožđa

Beba već oko 6. meseca troši zalihe gvožđa koje je dobila od majke u trudnoći, pa je važno uvesti hranu bogatu gvožđem. Mnogi roditelji izbegavaju meso zbog straha od varenja, ali to je greška. Kuvana piletina, ćuretina ili junetina u kašici su važni za prevenciju anemije.

7. Forsiranje hrane i hranjenje “na silu”

Još jedna česta greška je insistiranje da beba pojede sve iz tanjira. Svaka beba ima svoj ritam, apetit i preferencije. Forsiranje može izazvati otpor prema hrani i stres kod deteta. Umesto toga, pratite signale sitosti i razvijajte pozitivnu atmosferu za stolom.

8. Prebrz prelazak na “porodičnu” ishranu

Nakon navršenih godinu dana, bebe ne mogu odmah da pređu na istu hranu kao i odrasli – pogotovo ako je ta hrana jako začinjena, masna ili preslana. Potrebno je postepeno prilagođavanje, uz nastavak umerenog začinjavanja i pripreme obroka s obzirom na potrebe deteta.

Zaključak

Ishrana u prvoj godini života postavlja temelje za ceo život. Ključ je umerenost, strpljenje i edukacija. Uvek se savetujte sa pedijatrom ili nutricionistom, pratite bebine potrebe i ne dozvolite da vas komentari okoline zbune – svaka beba je drugačija, i to je u redu.

The post Najčešće greške u ishrani beba u prvoj godini first appeared on Puls zdravlja.