Glavne tačke istraživanja su sledeće:

• Utvrđeno je da je litijum prirodno prisutan u mozgu i da njegove normalne količine pomažu pravilnom funkcionisanju moždanih ćelija.
  
• Kod osoba s blagim kognitivnim oštećenjem (MCI) i Alchajmerovom bolešću, zabeleženi su značajno niži nivoi litijuma u unutrašnjosti mozga — naročito u području prefrontalnog korteksa — u poređenju sa zdravim starijim osobama.
  
• Kod miševa kojima je smanjen nivo litijuma u prehrani, razvoj Alchajmeru sličnih promena (nakupljanje amiloid-β proteina, tau tangle struktura, gubitak sinapsi, demijelinizacija) bio je znatno ubrzan.
  
• Kod miševa koji su već imali razvijene simptome slične Alchajmerovoj bolesti, terapija veoma niskom dozom specifičnog oblika litijuma — lithium orotata — dovela je do povratka pamćenja i smanjenja oštećenja mozga.
  
• Istraživači naglašavaju da je reč o ranoj fazi istraživanja i da kliničke studije na ljudima tek predstoje.

Kako deluje — glavni mehanizmi

1. „Zarobljavanje“ litijuma u amiloidnim pločama

U uzorcima ljudskog mozga litijum je bio koncentrisan u područjima sa amiloidnim naslagama, što znači da se deo litijuma „vezao“ za te naslage i time postao nedostupan okolnim moždanim ćelijama. Posledica toga može biti da ćelije ostanu bez litijuma koji je potreban za njihovu zaštitu i funkciju.

2. Nizak litijum = smanjen zaštitni potencijal

Kada je u miševa smanjen unos litijuma, uočeno je više amiloidnih naslaga, više tau tangle struktura, aktivacija mikroglije (upalni odgovor), gubitak sinapsi i demijelinizacija. Litijum izgleda ima zaštitnu ulogu za više tipova moždanih ćelija — neurone, oligodendrocite i mikrogliju — pa njegov manjak može pokrenuti kaskadu propadanja.

3. Vrsta litijuma i njegov ulazak u mozak

Standardni litijum-karbonat, koji se koristi u lečenju bipolarnog poremećaja, teško prolazi kroz moždanu barijeru u malim dozama i često se „zarobi“ u amiloidnim naslagama. Nasuprot tome, lithium orotat se pokazao kao efikasniji oblik jer lakše dospeva u moždano tkivo i može se primjenjivati u izuzetno malim dozama bez toksičnih efekata kod životinja.

Prednosti i potencijal

Šta je obećavajuće

• Ovaj pristup ima višestruko delovanje — utiče na amiloidne naslage, tau tangle, gubitak sinapsi, upale i demijelinizaciju.
• Doze litijum-orotata korištene kod miševa bile su oko 1 000 puta manje od standardnih terapijskih doza litijum-karbonata, što značajno smanjuje rizik od nuspojava.
• Ako se rezultati potvrde kod ljudi, terapija bi mogla biti jeftina i široko dostupna, jer litijum nije patentibilan element.
• Postoji mogućnost da merenje nivoa litijuma u mozgu posluži kao rani biomarker rizika za razvoj Alchajmerove bolesti.

Ograničenja i rizici

• Studija je zasad ograničena na miševe i postmortalne analize ljudskog mozga — klinička ispitivanja tek predstoje.
• Iako su doze niske, litijum kod ljudi ima poznate rizike: utiče na bubrege, štitnu žlezdu i ravnotežu elektrolita, naročito kod starijih osoba.
• Rezultate sa životinjskih modela nije jednostavno preneti na ljude — potrebna su dodatna istraživanja.
• Suplementi litijum-orotata koji su dostupni na tržištu nisu regulisani kao lekovi, pa postoji rizik od neujednačenog kvaliteta i doziranja.

Šta ovo znači za Alchajmerovu bolest

• Ova studija podržava ideju da nedostatak litijuma može biti rani okidač za razvoj Alchajmerove bolesti.
• Umjesto da se fokusira samo na uklanjanje amiloida ili tau proteina, ovaj pristup nastoji vratiti prirodnu hemijsku ravnotežu mozga.
• Iako obećavajuće, još nije vrijeme za primjenu litijum-orotata kod ljudi dok se ne završe klinička istraživanja o sigurnosti i efikasnosti.
• Ovo otkriće otvara novo polje istraživanja mikroelemenata i njihovog uticaja na neurodegenerativne bolesti.

Na šta treba obratiti pažnju

• Suplementacija litijumom nije dokazana ni preporučena za prevenciju Alchajmerove bolesti kod zdravih osoba.
• Osobe koje razmišljaju o upotrebi litijuma treba da se obavezno posavetuju s lekarom, posebno ako imaju problema s bubrezima, štitnom žlijezdom ili uzimaju druge lijekove.
• Istraživanje je još u ranoj fazi, pa treba biti oprezan prema komercijalnim proizvodima koji obećavaju brze rezultate.
• Prevencija Alchajmerove bolesti i dalje uključuje uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, mentalnu stimulaciju i kontrolu vaskularnih faktora rizika.

Zaključak

Otkrivanje veze između prirodnog nivoa litijuma u mozgu i razvoja Alchajmerove bolesti moglo bi predstavljati važan korak naprijed u razumevanju ove kompleksne bolesti. Terapija mikrodozama litijum-orotata kod miševa pokazala je izuzetne rezultate — uključujući povratak pamćenja i smanjenje oštećenja mozga — ali potrebno je potvrditi iste efekte kod ljudi.

Drugim riječima: ovo istraživanje donosi nadu, ali još uvek ne i konačan lek. Sledeći koraci su klinička testiranja, praćenje sigurnosti i potvrda dugoročnih efekata.

Izvori

1. Nature – Lithium deficiency and the onset of Alzheimer’s disease
2. Harvard Gazette – Could lithium explain — and treat — Alzheimer’s?
3. Medical News Today – Alzheimer’s is linked to low brain lithium levels, study shows
4. Harvard Medical School – Could Lithium Explain — and Treat — Alzheimer’s Disease?
5. Science (AAAS) – Could lithium stave off Alzheimer’s disease?
6. Nature – New hope for Alzheimer’s: lithium supplement reverses memory loss
7. News-Medical – Scientists link brain lithium loss to early Alzheimer’s changes
8. Drug Target Review – Lithium deficiency identified as key Alzheimer’s trigger
9. AARP Health – Could Lithium Reverse Memory Loss?
10. Eric Topol Substack – Lithium and Its Potential Protection from Alzheimer’s Disease

The post Nauka otkriva: Niski nivoi litijuma u mozgu povezani sa Alchajmerovom bolesti first appeared on Puls zdravlja.